Možemo otići bilo gde, i bilo kada. Možemo preći sedam mora, sedam gora, sedam jezera, i otići na kraj sveta, ali gde god se našli i snašli, bežeći od svojih problema i nedovršenog posla, oni će nas pratiti.
Na prvi pogled bićemo srećni i zadovoljni, ali kad noć padne i krene se u lagani san, umesto opuštajućih udaha i izdaha koji nas uvode u san, u grudima tamo daleko javiće nam se neki pritisak i mučnina. Sećanja sama po sebi naviru u vidu flešbekova. Ono zbog čega ste otišli Vas prati i proganja u vidu noćnih mora. Mislili ste kada odete da će te zaboraviti sve. Ponoć prolazi, a vama san ne nailazi. Misli Vam lutaju.
U sobi sedite sami sa sobom, uz zapaljenu cigaretu u dubokoj noći. Razmišljate. Pritisak Vam raste. Onda pomislite da polako ludite. Stanete i zapitate se šta se to dešava sa Vama. Zašto sada razmišljate o onome zbog čega ste otišli??!!! Zašto? Zar to nije ostalo tamo?!
Kako je sve to stiglo ovde? Zašto te stvari prate i proganjaju?! Jutro polako ali sigurno sviće. Odlazite do kupatila. Umivate krvave oči i podočnjake nastale od hroničnog nespavanja. Dok brišete peškirom mokro lice, pogled Vam je u ogledalu iznad lavaboa. Ogledate se u njemu. Gledate svoje lice, i vidite da niste više, onaj isti čovek koji ste nekad bili. Sami sebe ne možete prepoznati. Lik podseća na Vas još po nekim crtama, koje su ostale od onog nekada čoveka koga ste poznavali.
I tako dan za danom, noć za noć. Imate sve, a nemate sebe samoga. Dani, meseci prolaze, a vas i dalje proganjaju vaši nedovršeni poslovi koje ste ostavili za sobom. Noć ponovo dolazi, ali san na oči sve ređe dolazi i kad Vas prevari taj isti san kratko traje 3-4 sata, nakon čega opet ste budni i sve ispočetka dolazi. Vreme je stalo, iako se ljudima oko Vas čini, da vaše vreme ide ispred vremena, ono je za Vas stalo, jer ma gde bili i gde se nalazili, vaš sat se nije pomerio.
Gledate u daljinu. Pogled odlazi i preko zenita. Zamišljeni tako dok sedite u jednom položaju, mahinalno pomerate glavu ka staklu od prozora u kome vidite opet samoga sebe. Gledate, ćutite i pušite cigaretu u društvu sami sa sobom. Odgovora nema koliko god sami sebi postavljali pitanja.
Sve vam je jasno, a opet i ništa vam nije jasno. A onda odjednom dok gledate sebe, shvatite da gde god da odete, od sebe samoga ne možete otići i pobeći. Posao i obaveze koje ste nezavršene ostavili za sobom, morate pre ili kasnije završiti i dovršiti da bi opet sami sebe vratili na stari dobri kolosek u kome ste se najbolje kretali, ponašali i najbolje brzine postizali. Vi morate biti Vi. Morate biti ono što ste po prirodi, genima i mentalitetu. Ne možete, ma koliko to želeli, biti ono što zapravo nikada niste bili, niti će te ikada biti.
Gluma nije Vaša profesija niti jača strana, niti svera vašeg životnog interesovanja. Snagu za dalje možete naći samo u sebi samom. Kada Vam se baterije napune, kada ustanete i kada se ispravite i glavu podignite i kada zaista shvavite ko ste zapravo Vi, tek onda možete se vratiti i krenuti da rešavate sve ono, što Vas je i na kraju sveta pratilo i mučilo.
Poslesnji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savić
Dipl.trener borilačkih sportova i veština.
