Posle burnog početka redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, eto prođe jedan relativno miran dan, a bura se nastavi. Vlast nije izdržala pritisak opozicije u Skupštini Srbije, pa je svojim netolerantnim ponašanjem dovela do eskalacije u sali NSRS.
Da je vlast sastavljena od sličnih kadrova, istog kvaliteta, i u Republici, i u gradu, pokazatelj je i današnja sednica Skupštine grada. U magnovenju, a već odučeni od samostalnog razmišljanja, po ustaljenom receptu, odbornici glasaju za sve ono što pročita predsedavajući i bez uključenog misaonog dela mozga dižu ruke za šta god. Tako su danas mehanički glasali i za opozicioni predlog pokreta Kreni-Promeni. Čudio se predsedavajući, smejala se opozicija, ali to je danak kadrovskom odabiru i lošim referencama odbornika. Što manje da razmišljaju, a maksimalno da slušaju i da ćute. To se razbija o glavu alfa mužjaku Naprednjaka koji je sprovodilac stare ideje „što gore, to bolje“. Tako je i Šapić došao na tron. Videlo se da od pozitivnih karakternih osobina ne poseduje mnogo, ali zato poseduje veliku aroganciju i želju za moći. Dovoljno je da se takvi stave negde i oni će sve uraditi da tu ostanu.
Ta vrsta psihologije je još odavno zaživela. Turci su shvatili da, ako želiš da vladaš Srbijom, moraš postaviti nekog od njih i taj će biti gori od bilo kog Turčina. Tako smo dobili Dahije. Nemci su izučavali psihologiju i shvatili su da za starešine baraka u logorima treba odabrati neke od logoraša i to one najlošije. Oni su bezpogovorno slušali naređenja i sprovodili kaznene mere gore nego Nemci i to samo iz razloga da ne bi izgubili status i privilegije. Danas je logika slična, samo su vremena drugačija. Na pozicije predsednika po raznim nivoima, kao i direktora, ili nekog funkcionera, dovode se oni koji nikada u normalnom društvu ne bi došli u priliku da se tome približe. Oni su isto tako svesni svoje ograničene intelektualno-stručne moći i daće sve od sebe samo da ostanu tu gde ih je naprednjačka poplava izbacila. To ovu zemlju i zavija u crno. To je dno koje je isplivalo i koje se bori da ostane na površini. To je ta skrama koja ne dozvoljava da se sunce probije i da se život u svetlu nastavi.
Danas smo videli kako izgleda kada poluumni ljudi odlučuju. Obezbeđenje Skupštine grada je napalo demonstrante ispred zgrade. Totalni promašaj. Oni su deo, očigledno neke privatne firme koja vrši obezbeđivanje zgrade Skupštine grada. Obezbeđuju zgradu! To znači da fizički ne dozvole da se uđe u zgradu, a ne da preskaču ograde i žardinjere i da na ulici palicama udaraju građane. Nije njihovo da biju, nego da ne dozvole ulazak. Ovakvu odluku nisu oni doneli sami, već je neko dao naređenje. Taj maloumnik koji je izdao takvu naredbu je Šapiću stavio „omču“ oko vrata. Naravno da, zbog sirovog ponašanja i ogromne arogancije koju iskazuje aktuelni prvi vaterpolista grada Beograda, a i zbog konstantnog nametanja svoje neprikosnovenosti, sumnja pada na njega. Ne bih se začudio da je stvarno tako, ali i ako nije, postoji neko ko je dao naredbu. Verujem da Vučiću ovo danas nije bilo po volji, jer da obezbeđenje iz privatne firme, palicama bije narod, to ne vodi u dobrom pravcu. Ovo je još jedno dizanje lestvice i korak ka produbljivanju jaza između vlasti i naroda. Onog trenutka kada Beograd bude ustao, vlast će morati da ode jer neće biti ni jednog mesta gde bi mogli da budu mirni.
Neki kažu da će se vlast uskoro ponašati kao vlast Slobodana Miloševića 9. marta. Sećamo se bornih kola, vodenih topova, suzavaca, ali i tenkova na ulicama prestonice. To, verujte, nije pametno. Druga su ovo vremena. Slobodan Milošević je preskočio 9. mart, ali došao je 5. oktobar. Ova vlast nema takvu mogućnost, ali ni toliko vremena. Ovo nisu devedesete.
Naprednjaci, pamet u glavu, jer vi ste deo ovog naroda. Vi niste posebna sorta i ako sada mislite da jeste. Verujte, niste. Vlast je promenljiva, a vi treba da živite sa svojim komšijama. Danas ste funkcioneri, ali ne brinite, stara zanimanja vas čekaju. Ponovo ćete biti lekari, prodavci, krojači, keramičari, frizerke. Gedore čekaju neke od vas, kao i špakle, lopate i roštilji. Bili ste, videli ste, shvatili da niste za to i sada idemo iz početka.
Goran Pekarski
