Nekada je delovalo da je Vučić inteligentna i ozbiljna osoba sa stabilnom psihom. Sve je izgledalo sjajno kada se počelo sa gradnjom puteva i bolnica, ali to je sve trajalo dok na videlo nisu isplivale cene. Svaka konačna cena je višestruko uvećana u odnosu na početnu, a politika SNS-a se pretvorila u dogmu. Svako ko se usudi da postavi pitanje o vrednosti radova odmah postaje protiv prosperiteta, budućnosti, protiv Srbije, a najgore je kada dobije etiketu da ste protiv Vučića.
Sve je počelo da ukazuje da se na čelu nove vere i naprednjačko-ideološke religije pojavio mesija. Za razliku od Sina Božijeg koji je razapet pre 2025 godina, ovaj mesija je sišao iz Čipuljica da razapne ovaj narod.
Od početnog verovanja u inteligenciju, hrabrost i psihičku stabilnost srpskog samoproglašenog božanstva, Ace popucaloustog, nije ostalo ništa. Ovakvo ponašanje po sistemu „vratite mi moje igračke ili ću vas reći mami“, ili kukavičluka da ne sme da sasluša svoj narod, nego se okružuje nekim Kobrama i kordonima na čijim leđima piše Žandarmerija ili JZO, pa do pokazivanja totalne nestabilnosti, prošlo je samo nekoliko godina.
Po meni, prvi simptomi koje sam primetio pojavili su se 2020. godine. Tada je, da bi sebi obezbedio podršku i većinu u predsedništvu stranke, koprtirao oko 70 mladih polaznika njegove „Akademije mladih lidera“. Dao je deci položaje i dobre plate, a za uzvrat dobio slepu poslušnost i nove jurišnike. Napravio je od njih debile jer su sa 18, 19 godina postajali nešto za šta je u svetu potrebno 20 godina iskustva. Jedino što se od njih tražilo bila je zahvalnost i uzvikivanje „Živeo Vučić“. Kada sve ovo prođe, kada gazda padne — gde će oni? To se osililo, to poletelo, to zemlju ne dotiče.
Prvi potez posle podmlađivanja predsedništva i parlamenta bio je da ukloni sve sa kojima je stvarao stranku i koji su ga znali u dušu. Znao je da oni znaju ko je i šta je on, i da on nije ono za šta će se predstavljati.
Vučić pokušava da dobije na vremenu. Ova igrarija toplo-hladno-toplo, odnosno bijem — zovem na dijalog — bijem, za cilj ima samo razvlačenje i pokušaj iznurivanja srpske akademske i intelektualne zajednice. Sve je to pokušaj odugovlačenja jer je Aleku potrebna 2026. godina kako bi zatvorio finansijsku konstrukciju za EXPO.
Postoje informacije da će izbore, na svim nivoima, raspisati početkom sledeće godine i da će ih održati do kraja proleća. Svesan je da mora dići svakog pojedinca i da ga natera da boreći se za sebe, bori se i za njega, tj. za SNS. Međutim, loša strana takvog poteza bila bi to što ovu svoju kvazi vojsku i ove kretene koje nazivamo „batinaši“ neće moći da razvuče svuda po Srbiji, pa bi mu tako opala moć. Veruje se da će se opet pojaviti glasački turizam, a verovatno će i migranti dobiti glas.
Druga opcija je da napravi izbore u Beogradu. Šapić mu ionako beži, a sve je više informacija da je već nudio ostavku. Možda se sada traži modus kako da se raspišu izbori, a da to nije zbog ostavke, jer Vučića niko ne može i ne sme da ostavi. Možda je rešenje nađeno u „pozivu“ DRI (Državne revizorske inspekcije) da se Šapić skloni sa mesta gradonačelnika zbog neregularnosti u vođenju grada. Čudno je da DRI „poziva“ ili „predlaže“, jer njihovo je da utvrde i po potrebi materijal dostave tužilaštvu. Nisu oni dobošari da pozivaju, već inspekcija sa najvišim ovlašćenjima.
Na ovakav način bi mogao da u Beogradu skoncentriše svu silu, sve pare i sve napaljene i kupljene retarde. Pa čak i ako izgubi, a hoće, razvlačiće formiranje Skupštine grada, pa dolazi leto, pa opet problemi na jesen — i eto izbora 2027, a onda — odlazi Vučko.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka inteligencija
