Setimo se kako je Vučić, gostujući na, nekada slobodnoj televiziji B92, tražio „samo jedne male izbore, i ništa više“. Kao da je „naslućivao“ da su ti „mali izbori“ već podržani od strane onih sa strane, koji su imali svoj strani interes.
Optuživao je tadašnju demokratsku vlast da se krije iza vizira i štitova policajaca, i iza svih medija i sekundi koje njihovi tajkuni drže. Sve ovo se dešavalo dok je Toma „štrajkovao“ glađu. Sećamo se da je demokratska vlast popustila pod pritiskom unutrašnjosti i spoljašnjosti, i izašla na izbore.
Desilo se ono što svi i dan-danas pamtimo. Iz demokratske Evrope stigla je podrška, tj. čestitka, Nikoliću tri sata pre zatvaranja biračkih mesta. Od tada se pitamo da li je Srbija izabrala Nikolića ili je to bio Brisel? Danas je jasno da je Evropa imala svoj cilj i svog kandidata. Razjedinjena demokratska vlast, konstantno trešena od pojedinaca koji su hteli da budu „Kalif umesto Kalifa“, otišla je u istoriju. Bez agresije i kukanja. Bez kordona i batinanja. Mirno i tiho.
Trinaest godina kasnije, nova, mladošću osvežena Srbija, traži da dobije „male, malecke, ovolicke“ izbore. Traži da se vlast ne krije iza vizira i štitova policije. Traži da predsednik ispuni obećanje koje je dao kada je rekao: „samo neka kažu kada hoće izbore i dobiće ih“, ali od toga nema ništa. Slagao, kao i uvek. Što je stariji, i što je duže na vlasti, to više gubi osećaj za istinu. Nije problem što on manipuliše i pokušava da nas ubedi u razne stvari dajući nam dezinformacije i šarene laži, ali je problem što neki, koji isto znaju da su to obmane, braneći njega, brane i tu dijagnozu kao svetu istinu.
Evo sada Vučiću sjajne prilike. Pobedio je u Kosjeriću. Opet je pokazao svoju veličinu i moć. Što sada ne raspiše izbore i neka jednom stavi tačku na narod i njegove zahteve. Ali ne sme. Zna kako je pobedio i zna koliko je to sve koštalo. Iz dana u dan sve je manje podrške i sve je manje onih koji su spremni da finansiraju njegovo ludilo. Evropa polako podleže pritiscima iznutra i sve su češći glasovi o potrebi odustajanja od „grobara demokratije“. Još ga moćnici drže jer nisu isisali i poslednju kap majčinog mleka iz Srbije, i zato mu još tolerišu njegove izjave da je sve ovo dirigovano sa Zapada. Kada budu srknuli poslednju kap, odreći će se Vučića — ali tada će biti kasno za nas.
Moramo svi zajedno skinuti ovo maligno oboljenje, jer metastazira sve više i više, iz dana u dan.
Goran Pekarski
Foto : Dojče vele
