Svedoci smo da nas naša omladina svakodnevno napušta zemlju i kupuju karte u jednom pravcu. Sa odlivom mozgova i mladosti život u Srbiji umire. Ostaju usamljeni ali sebični matorci pored kojih je život prohujao i tako usamljeni u praznim kućama koje čuvaju zajedno sa betonskim lavovima čekaju svoj kraj. Za njih vreme veoma sporo prolazi.
Zaboravili su lica svoje dece ali zato nose slike političara koje zdušno podržavaju. U jednoj ruci nose upakovale bajate sendviče, a u drugoj pampers pelene. Kreću se u putujućim cirkusu po Srbiji kao duhovi. Nije ih briga za zaparloženo i napušteno zemljište prekriveno najrazličitijim korovima koji predstavljaju ozbiljan problem proizvođačima, sa čijim parcelama se graniče. Trenutno u Srbiji ima oko 400 hiljada hektara zaparloženog zemljišta.
Senilnost je opadanje intelektualnih sposobnosti, ili psihička inertnost, su teškoće u pamćenju. Zar smo do toga došli da takve osobe odlučuju o sudbini ove naše napaćene zemlje.
Doživeli smo da čujemo da je jedan političar izjavio:,,Ja sam svoj posao obavio,Jugoslavije više nema“.Bojim se da jednog dana ne čujemo:,,Srbije više nema“.
Milan Jovanović
