Danima u našu redakciju stižu informacije o otpuštanju radnika u komunalnim preduzećima u Grockoj. Prema informacijama, veoma pouzdanim, dva do tri radnika dnevno će u narednim danima dobijati otkaze.
I to se sve ostvaruje, za sada. Razmišljajući danima šta da se radi povodom tih informacija, odlučih, kao gl. i odgovorni urednik da uradimo apsolutno ništa, bar što se tiče istraživačkih članaka. A zašto? Pa razlog je jednostavan, napisaću svoj stav, ali ne kao novinar već kao jedan od sindikalnih vođa u jednom drugom preduzeću. Zašto ću tako uraditi, skapiraćete, možda, na kraju.
Elem, u informacijama koje se dostavljaju redakciji potvrđuje se i vest da u otkazima lično učestvuje i predsednik sindikata komunalaca u Grockoj. Mene to i ne čudi, jer većina sindikalnih vođa je samo produžena ruka „gazda“ ili direktora u firmi. Međutim, ako se vratimo na manje od tri godine unazad, pitam ja vas ko je birao tog sindikalnog vođu? Svi znate da ste ga vi izabrali, a da ste izistinskog borca za pravdu zajebali. Dobro, znam, kazaće svi da su bili primorani, jer je navodno Sima vršio pritisak na vas.. Ok, sve je u redu. Uradili ste tako. Ali, šta ste vi dobili sa takvim potezom?
Dobili ste samo poniženje i ništa više. I ta poniženja se nastavljaju iz dana u dan sve većom merom. A, setite se, obećavali su vam kule i gradove… I tako u tim obećanjima, vi ste sve više nasedali na njih. Ok, znam, imate gladne želuce, decu, ženu, kredite.. Dugovi za struju, vodu, sve vam se skupilo… Ali da li vam je to poltronstvo i to ponižavanje doprinelo da bolje živite, izađete iz dugova, ili vašoj deci dalo neki spokoj?
I umesto što ste trpeli i ćutali, u nadi da će to sve doneti večni mir, vi ste ustvari samo zasrali stvari. I to ne samo vama, već zapravo vašoj deci, unučićima. Jer deca uče od vas. A šta ste ih vi naučili? Da ćute, trpe i da ih na budućim poslovima gaze, jer makar imate posao, a za platu ko pita. Tako učite vaša mlada pokoljenja? Zaista sam, blago rečeno, zgranut. Pa bre, kroz više vekovnu istoriju, Srbi to ni Turcima nisu dozvolili…
I tako ste mislili da ćete nekim potezima izaći iz problema, a vi ste ustvari usrali vaše živote i živote vaših budućih generacija, jer samim ovim činom vi ste osiromašili ovu zemlju Srbiju. Ono što je još najžalosnije, opet ćete za iste glasati! Glasaćete jer ste se kao miševi zavukli u svoje rupe i krijete se od tih nekih mačaka, koji su ustvari ništa drugo nego crvi koji žive na vašoj grbači. I tako dokle god je vas miševa, to je više i tih crvi. Svako parče sira koje donesete kući, ti nagomilani crvi ostaviće vam samo mrvice, jer će veliku većinu pokupiti za njih. I tako ćete vi večno biti gladni i zahvalni tim crvima jer su ostavili bar te mrvice za vas.
A to vi možete sprečiti. Rešenje je jednostavno i ima više načina. Najbolji način je jedna olovka hemijska i to sam već par puta naveo. Kada idete na izbore, a vi zavirite u vaše stomake, zavirite u vaša dugovanja, pogledajte decu kako vam žive, ako ništa drugo… Koliko je vaše dece otišlo na more, koliko je njih na ekskurzije otišlo? E toga se setite tada.
Mada, a to i lekari savetuju, bolje je nešto sprečiti nego lečiti. Vi to možete i sada da sprečite. Ja vam neću navesti kako. Sigurno ne tako što ćete gledati kako vam kolegu uništavaju u nekoj nadi da to do vas neće stići. A stići će, verujte mi. Nova komunalna firma neće vas zaposliti, jer će zaposliti sve ljude sa biroa. Tako im je lakše i bolje, jer neće plaćati namete državi. Ustvari, država oslobađa poreza firme koje uzmu ljude sa biroa. A ti ljudi moraju da budu najmanje 6. meseci na birou. Da li će te i vi biti među njima? Zapitajte se.
I u svoj toj situaciji, na oglasnoj tabli vašeg preduzeća stoji sledeća poruka:
Svi radnici mortaju biti dostupni 24 sata na mobilni telefon. U potpisu gipsarski rad ličnog Siminog direktora, zaduženog za bebezbednost u „njegovim“ Železnicama. I šta ste vi uradili na to obaveštenje? Uradili ste da svi spavate pored telefona, u strahu da vam se baterija ne isprazni.. Eto to ste vi…
Znate, ja sam u govnima do guše. Mene su isto tako pokušavali da gaze ko vas. A imao sam mnogih ponuda, od kojih mi stomak ne bi bio prazan. Verujte mi, i ja bi znao šta su tartufi, sir od jarca, skupocena vina.. Međutim, dođe ta jebena noć kada legnem u krevet. I onda umesto sna, tu negde oko mene, pojavi se sva moja izumrla familija. Sva moja pokoljena od kojih sam nastao. Kažu mi da su preživeli razna sranja, od Turaka preko balkanskog i prvog svetskog rata pa do drugog… Kažu mi da su živeli na proji i na vodi. .. Kažu mi da su mnoga stradanja preživeli. .. Ali mi isto kažu da su oni noćima mirno spavali, jer im je obraz uvek ostajao čist. Kažu da su tako i stvorili ovu familiju i da se po tome mi prepoznajemo. Zbog toga, kako kažu i opstajemo vekovima poznati po poštenju i tome učimo naša buduća pokoljenja…
Ja sam se odlučio da poslušam svoje pretke. Ne mogu da ja budem taj ko ih je izdao! Nemam ja toga obraza. I znate šta? Ne da mirno spavam, nego kao zaklan-što bi mi Srbi rekli. Pa nek to moje spavanje bude i usred šume, bez krova nad glavom.. Jer živeli su i moji preci tako nekada i preživeli, a obraz im je još uvek čist!
A vi kako spavate, muči li vas nešto? Pa ja mislim da vi spavate onako kako ste i zaslužili, pa sve i da me posle ovoga omrznete!
Željko Matorčević
