Stižu nam nove-stare ponude sa novim-starim uslovima. Prijateljska i bratska EU preko svojih eksponenata, Nemačke i Francuske, šalje poruku da je Evropa spremna da brže prihvati Srbiju ali za uzvrat, eto novine, Srbija mora da prihvati realnost i da prizna nezavisnost Kosova.
Srbija trči da uskladi svoje zakone sa zakonima EU a u suštini jedino je pitanje Kosova ono što može da nas približi EU. Kažem približi jer Evropa neće Srbiju a ni Srbija neće Evropu. Glume oni, glumimo mi.
Da bi Srbija shvatila ozbiljnost poziva i težinu poruke arogantana EU šalje signal da je Bosna i Hercegovina zaslužila da otpočne pregovore za članstvo u EU i na taj način, vrši pritisak na Republiku Srpsku. Podsećaju nas na našu ranjivosti po pitanju našeg suvereniteta i bratskih odnosa prema Srbima preko Drine. Pritisak ima za cilj i ponovno skretanje pažne na „obavezu“ Srbije da uvede sankcije Ruskoj Federaciji kao i na smanjenje podrške rukovodstvu RS.
Otvoreno se postavlja pitanje čime je to BiH zaslužila da može da otpočne razgovore o pridruživanju EU? Kako je to ona unapredila svoje zakonodavstvo osim po poslušnosti i stalnog podbadanja Republike Srpske i normalnih prirodnih reakcija RS na iritacije izazvane od napada pojedinih političara federacije koji idu dotle da prete da će podići stotine hiljada vojnika da RS nauče pameti. Stalni atak na imovinu RS nije stvar želje za teritorijalnim jedinstvom BiH nego puka potreba za rudnim rezervama. Procenjeno je da RS ima značajne količine Olova i Cinka a pratioc olovno-cinčane žile je uvek zlato.Takođe postoje velike rezerve Boksita, rude aluminijuma. Rezerve Gvožđa su procenjene na 350 miliona tona sa tendencijom , po novim nalazima, da se povećaju za još 800 miliona tona.Takođe ima i mangana. Sama lokacije RS, tj. njena blizina razvijenim zemljama zapada, čini RS poželjnom a resursi jeftini i transportno isplativi. Naravno, potrebno je to ostrvo Pravoslavlja i istoriske bliskosti sa Rusijom staviti pod kontrolu kako bi se ono dobrovoljno odreklo sopstvenih potreba i dala infuziju gladnoj razmahaloj privredi zapadne Evrope.
Slična je priča i sa Ukrajinom. Svako ko misli da međunarodna zajednica u Ukrajini brani suverenitet i državnost Ukrajine samo zbog povelja UN i odbacivanja mogućnosti prekrajanja granica u Evropi, a tu su već sami sebi pucali u nogu zbog Kosova, trebao bi da se zamisli. Nema ljubavi zapada prema bilo kome. Ukrajina je država koja po površini zauzima 0,4% zemljinog kopna ali Ukrajina ima 5% rezervi svetskih mineralnih resursa i nalazi se u TOP 10 zemalja sveta. Mangan, galijum, titanijum, živa i najveće rezerve gvožđa na planeti. Pored ruda Ukrajina ima i najveću žitnicu u Evropi. Ukrajina je prva u svetu po izvozu Sncokreta i suncokretovog ulja. Među prvih 5 je u uzgoju i izvozu ječma, kukuruza, krompira i raži.
Naoružavanje Ukrajine putem kredita nije ništa drugo nego biznis plan sa ciljem preuzimanja resursa i eksploatacija istih jer Ukrajina ne može da vrati dugove. Borba zapada, preko leđa Ukrajinaca, sa Rusijom u stvari je pokušaj da se što više zaštite “investitori” u Ukrajini. Ogromne pare su date za održavanje i funkcionisanje državne administracije ( plate, penzije i socijalna davanja) u uslovima korupcije i totalne stagnacije privrede sa jasnim ciljem preuzimanja vlasništva nad čitavim regijama ali kako stvari stoje lako se to može izjaloviti jer Rusija ima drugačije viđenje i drugačije motive.
Samoproglašena zapadna civilizacija izgleda je civilizacija samo na papiru. Metode koje Evropa koristi da bi „ubedila“ nekog da igra po njenim pravilima su sve samo ne civilizacijske. Evropa se i dalje ponaša kolonijalističi. Jasno je da Britanci nisu više ona kolonijalna sila i “Imperija u kojoj sunce uvek sija”, i da resursi presušuju. Isto je i sa drugim državama, Francuskom, Belgijom, Holandijom, …Potreba za vampirskim isisavanjem prirodnih resursa drugih država je postala panična potreba. Iz te panike se i rađa nerealna agresivnost. Agresivnost prema drugima stvara strah ali i reakciju tih država.
Zapad u svom kolonijalnom načinu razmišljanja poziva sve zemlje da se drže „pravila“. Kojih pravila? Ko je doneo ta pravila i kako se predsednik Rusije zapitao: „ko ste to vi da namećete pravila drugima?“ i šta znači retorika kao što je: „vi morate, vi ste obavezni, mi vas upozoravamo“. Evropa nastupa kao da je super sila a ne skup nezadovoljnih i još uvek uzdržanih članica koje polako počinju da se oslobađaju stega i da negoduju.
Protesti tresu Evropu. Štrajkovi na sve strane. Poljoprivrednici blokiraju puteve. Državne institucije u Francuskoj se polivaju fekalnim otpadom iz cistern. Cena života je skočila. Potrošačka korpa je skuplja. Građani polako uviđaju da evropska ekonomska politika u poslednje dve godine i tvrdokorno držanje stava da Rusiju moraju baciti na kolena, ne daje rezultate i da će situacija biti sve gora. U periodu ekonomskih problema i skoka nezadovoljstva građana, glasači se na izborima okreću desnici čak i u perjanici EU, u Nemačkoj. Predviđa se da će AFD, ultra desničarska Alternativa za Nemačku osvojiti oko 20% na budućim izborima. Podsetimo da je Šolcov SDP na izborima 2021 osvojio 25,7% i odneo pobedu. Takođe je odličan pokazatelj Šolcove popularnosti je težak poraz na izborima u Bavarskoj i Hesenu osvojivši 15% odnosno 8% a AFD 18% i 16%.
Zašto je ovo bitno?
Alis Vajdel šefica AFD je izjavila da ako AFD pobedi, Nemačka ide na referendum za izlazak iz EU.
Podsetimo da je desnica pobedila u Slovačkoj, Holandiji i Italiji. Desnica se budi u Rumuniji. Lider Alijanse za Rumuniju, Klaudiu Tarizmu predlaže aneksiju delova Ukrajine posle sloma državnosti te zemlje. Predlaže žrtvovanje članstva u NATO zarad objedinjavanja Rumunije unutar njenih pripadajućih granica. Isto tako predlaže saradnju sa Rusijom po tom pitanju. Mađar Trockaj, kome je zabranjen ulazak u Srbiju, predlaže da Mađarska uzme Zakarpatje sa svih 150 000 etničkih Mađara.
Kriza izaziva bedu, beda nezadovoljstvo, nezadovoljstvo povlači ekstremizam i na kraju sve to se pretvori u veliki lom.
Zbog ovih pokazatelja panika je sve veća. Evropski lideri vuku oštre poteze i nimalo ne žele smirivanje situacije i umesto mamljenjem sa šargarepom sve više prete štapom, a ne postiže se sve pretnjama. Češće se dešava da lepa reč pomogne više. Plaše da će se “dobrota” pokazati kao njihova slabost i nesposobnost, a jesu nesposobni za samostalno donošenje odluka. Osim nesposobnosti prisutna je i teška devijacija u pogledu kadrovskih rešenja. Za svaki potez prvo se pogleda preko Antlantika. Devijantni kadrovi predodređeni su za devijantne odluke.
Američki ambasador Hil saopštio je predsedniku Srbije da Amerika nastavlja sa naoružavanjem Kosovskih militantnih jedinica. Predsednik Srbije se tu poneo diplomatski i rekao je ono što su mu mnogi zamerili, a to je da je razočaran ali da će nastaviti da radi sa Amerikom na postizanju mirnog rešenja. Nije Vučić ni glup, ni lud. Zna on gde to vodi ali trenutna situacija podrazumeva diplomatiju. Nije trenutak za kontru, a da li će uskoro biti videćemo. Vučević je u svom nastupu na RTS1 kratko opisao stanje na Kosovu rekavši da je do dolaska KFOR i preuzimanja administracije od strane Kosovskih “vlast” u Prištini živelo preko 40 000 Srba a sada jedva 100.
Jasno je da namera Kurtijevaca i njihivih nalogodavaca da Srbe treba svesti na ispod 1%. Po meni je to tihi genocide. Brisanje jednog naroda sa prostora na kome je vekovima živeo.
Videćemo razvoj situacije posle predsedničkih izbora u Rusiji, a onda u Novembru idu i predsednički izbor u Americi.
Ambasador Hil u svom svom svetlu, razdragano je izjavio da Srbija treba da učestvuje u obnovi Ukrajine jasno nam stavljajući do znanja da smo grešni jer ne uvodimo sankcije Rusiji i vojno smo neutralni. Oni hrabre Ukrajince, oni ih naoružavaju, oni ih guraju, oni ih uništavaju a Srbija da je obnavlja. Kako bi pokojni Slobodan Milošević rekao: “Malo morgen.“ Hil je uz “predlog” da Srbija obnavlja Ukrajinu, onako uz put spomenuo i Savez srpskih Opština kao nešto što bi trebalo …
I dok nam američki ambasador pokazuje budućnost Srbije koja je tamo negde daleko iza horizinta i dok nas obasipa zahtevima, upozorenjima i uslovima, zemlje kvinte duvaju kosovskim secesionistina u jedra. Osećaj podrške i vetra u leđima ohrabruje američku marionetu sa smešnom frizurom Kurtija da pokrene postupak ukidanja dinara kao platežne monete na južnoj teritoriji Srbije. Kvinta je u svom stilu reagovla pa je zatražila da se ta odluka odloži a ne da se UKINE što znači da slede nove ucene i pretnja primene nekog novog “Kurtjevog” plana. Miroslav Lajčak je u svojoj “Šatl diplomatiji” preleteo Balkan i u Beogradu izrazio zabrinutost za situaciju i podržao politiku nalaženja mirnog rešenja od strane Srbije a u Prištini je, za razliku od Beograda, podržao politiku Prištine i želju za pronalaženjem mirnog rešenja. Naravno pod mirnnim rešenjem krize podrazumeva se priznavanje Kosovske nezavisnost, odricanje od Republike Srpske i vojne neutralnosti kao i uvođenje sankcija Rusiji. Ima tu još zahteva ali oni će biti deo nekog novog uslovljavanja za neko novo mirno rešenje.
Naravno, predsednik se sastao i sa ambasadorima Kvinte. Kvinta je nezvanična skupina za donošenje odluka. Sklepana je tako da se u njoj nalaze dve evropske zemlje gubitnice u WWII kao i dve zemlje pobednice. Kao peta naravno tu su SAD. Njihova reč je odlučujuća.
Petar Petković nas je u stilu izveštača sa terena upoznao sa situacijom. Ozbiljnog lica saopštio je da su razgovori bili nikada teži i najavio da ćemo preduzeti sve što je u našoj moći. Saopšteno je da neće biti upoznavanja javnosti o razgovorima sa tog sastanka što nam odmah stvara osećaj težine i značaja tog događaja kao i sliku teške borbe jednog protiv pet.
Valjda se srpsko rukovodstvo brine da se građani ne potresu pa ide po onoj od Borislava Pekića “da mali ljudi nisu spremni za velike istine”. Možda smo spremni na velike laži jer toliko puta smo do sada tu žabu gutali. Ozbiljno lice, koje je deo prateće opreme našeg Petra, oslikava nadčovečanske napore našeg predsednika Vučića a vizuelizaciju događaja pokušajte sami da stvorite. Zamislite Samsona, zamislite Herkula, a može i Davida. Situacija jeste teška i ozbiljna ali ne treba je još više mistifikovati glumatanjem i raznim performansima. Znamo svi ko to radi i treba jednom biti iskren, otvoren, svakog nazvati pravim imenom i postaviti ga na svoje mesto. Iza svega stoji Kvinta na čelu sa SAD. Ne mašimo zastravicama EU i ne obmanjujmo ovaj narod. Neka narod zna istinu pa neka se odluči. Možda ćemo reći, Ok idemo u EU. Evo dajemo Kosovo, ko šiša republiku Srpsku. Možda ćemo okrenuti leđa Rusiji. Ne bi bilo prvi put u Istoriji da smo zavoleli našeg neprijatelja. Voleli smo Tita, Austrougarskog kaplara, Hrvata, odlikovanog za hrabrost jer je dobro ubijao Srbe na Drini. Sa druge strane borio se mladi potporučnik Mihajlović koji je odlikovan dva puta za hrabrost jer je branio Srbe i Srbiju. Dražu smo pljunuli, uhapsili i ubili a ovog što nas je ubijao smo nazvali najvećim sinom našeg naroda. Plakali smo kada je umro a dok nije umro puzali smo pred njim.
Naravno ni Kvinta nije kriva i kako Peter reče da je svima na satanku bilo jasno da je Kurti glavni krivac. To već vređa inteligenciju svakog pojedinca koji ima bar malo mozga. Kurti je kriv, zamislite! Ovi koji ga drže i koji mu duvaju u leđa ne mogu mu ništa i ništa nisu krivi. Nema osude, nema pretnji, nema sankcija i nema zabrane EU da se Evro koristi kao osnovna moneta u ovoj otpadničkoj dežavi koja sama sebe naziva Kosovo Republjik.
Ljubav zapada prema Kosovu nije proizašla iz puke želje i borbe za ljudska prava jadnih i maltretiranih šiptara već iz činjenice da su zalihe Magnezita na Kosovu procenjene na 4,5 miliona tona. Zalihe Nikla su oko 2,5 miliona tona a Cink, Olovo i Boksit su zastupljeni po 400 hiljada tona. Samo ovo je procenjeno na 28 milijardi dolara. Uglja ima oko 15 milijardi tona. pa vi vidite gde je tu ljubav. Samo procena Lignita je 2008 godine je dostigla 85 milijardi dolara. Blizina mora i jeftina radna snaga su odličan motiv za pritiskanje Srbije da prizna Kosovo a da ne spominjem želju NATO da se uklini i da poveže Rumuniju sa Jadranom. To je osnov ideje za izgradnju Auto-puta Drač-Tirana-Priština-Niš-Temišvar. Marš-ruta za brzo i nesmetano delovanje prema Rusiji ali kada bi se ruska humanitarna baza iselila iz Niša. Eto još jednog zahteva.
Nadam se da ću dočekati dan kada će pojedini ambasadori iz bilo kojih zemalja, a koji se mešaju u naše unutrašnje stvari, koji zloupotrebljavaju svoj diplomatski status i mešaju se u unutrašnja pitanja Srbije,dobiti demarš i da će biti proglašavani za „persona non grata“.
Što se tiče Rusije već neko vreme se šuška o „Ruskom proleću“ ali od toga nema ništa. Suviše je to ozbiljna država i te obojene revolucije tamo ne mogu da prođu. Tu se ništa neće promeniti. Rusija neće prekinuti SVO dokle god ne razoruža Ukrajinu Pokušaj iznurivanja Rusije od strane zapada se pretvorio u iznurivanje Evropske Unije i Nemačke. Americi to odgovara. Ona i dalje kupuje jeftinu naftu od Rusije a tečni gas prodaje za višestruko veću cenu evropskim zemljama. Amerika vrši pritisak na saveznike da svoje staro oružije iz doba SSSR daju Ukrajini a u isto vreme im utrapljuje svoje a evropski lideri to gutaju kao nešto sasvim obično. Da li je to normalno, da li je to strah ili je klasičan interes i korupcija, ne znam?
Izbori u Americi neće promeniti odnos Stejt Departmenta prema Srbiji i našoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo ali može doći do smanjenja pritiska a onda sve polako počinje da se okreće.
Moramo biti dosledni. Ne izdajmo prijatelje zarad interesa naših neprijatelja bez obzira na puna usta obećanja.
Goran Pekarski
