Život su nam dali roditelji, a čuvaju ga naši zdravstveni radnici. Njih se setimo samo kada nam je najteže, a ti isti „anđeli u belom“ su uvek na straži naših života. Oni sa nama boluju i umiru, bez krova nad glavom, uz minimalne lične dohotke.
Ogroman broj građana u ovoj zemlji čuda, život duguje baš tim humanim ljudima koji danonoćno bdiju nad nama.
Beneficije i stanove za svoj rad dobijaju oni koji su položili zakletvu vođi i partiji, a ne Hipokratu.
Davno nisam čuo da je neko iz zdravstva rešio svoje stambeno pitanje, a svedoci smo da svakodnevno napuštaju zemlju da bi mogli da prežive. Kao što mi imamo pravo na zdravlje, isto tako i zdravstveni radnici imaju pravo na pristojan život.
Svedoci smo da se svakodnevno omalovažava i diskredituje njihov rad. Svi smo upoznati da njihovo dugogodišnje školovanje traje 6 godina, plus dugogodišnje specijalizacije.
Da bi se i sami uverili pogledajte cenovnik zdravstvenih usluga u našem zdravstvu, za osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje. Svakom pacijentu, lekari mogu da posvete po 10 minuta.
Da bi poredili i vrednovali nečiji rad za primer smo uzeli tehnički pregled vozila.
Za jedan pregled vozila obavezno je vreme od 30 do 45 minuta.
Pregled košta između 6.000 i 7.000 dinara.
Automehaničar može da postane svako ukoliko završi kurs od 3 meseca.
Svedoci smo da se svakodnevno zatvaraju zdravstvene ambulante, a otvaraju tehnički pregledi.
Ja stvarno ne znam šta se vrednuje u ovoj zemlji, tako da mi ništa ne preostaje nego da kriknem: ,,DOSTA JE BILO. Nekome novac,beneficije, privilegije, stanovi i službeni automobili, a našim zdravstvenim radnicima stidljivi noćni aplauzi.
Milan Jovanović
