Počela je da radi kao sekretarica u lokalnom odboru jednog preduzeća i već se osećala kao riba u vodi.
Stvarno sam imala sreće, pomisli, ovde su ljudi zaista ljubazni i žele pomoći novom članu tima, a novi direktor je pravi gospodin u svakom smislu, čini mi se da možemo imati profesionalni odnos.
Ulovila je sebe kako razmišlja zavaljena u udobnoj fotelji svoje male kancelarije.
Sjajno mesto sekretarice pružalo joj je niz pogodnosti. Ona je jednostavno nepremostiva barijera svakom ko želi da dođe u kontakt sa šefom. Misli su joj postajale uzavrele, dok ih nije prekinula zvonjava telefona. Zvao je lično on, šef. Uzela je telefon lagano i prihvatila poziv.
-Izvolite gospodine direktore.
-Dođite do mene, moramo porazgovarati o izveštaju koji ste imali da mi pripremite.
-Da, da svakako gospodine, dolazim odmah.
Dok je prekidala vezu, setila se da je na izveštaj totalno zaboravila. On joj je dao prvi veliki zadatak, a ona je zabrljala. Ali, šta je čekao do sada, kada me zove na kraju radnog vremena, pomislila je.
Uf, možda sam nešto gadno uprskala, ne treba mi to sada, a možda je i sve ok. Misli su joj se ređale jedna za drugom dok je prilazila šefovoj kancelariji. Pred šefovim vratima proverila je da lu su joj dugmad na košulji kako treba, raskopčana do trećeg. Ušla je sa rokovnikom i olovkom…
Stala je preko puta njegovog radnog stola. Ni suviše blizu, ni predaleko. Baš toliko da on bez problema može videti njenu celu figuru. Nije podizao pogled sa izveštaja koji su podneli ostali, nije ponudio ni da sedne na sofu koja se nalazila iza njenih leđa. Zvuk tišine parao joj je uši kao najglasniji prasak eksplozije i izgledalo joj je da tu stoji čitavu večnost.
Podigao je glavu i pogledao je. Osetila je da je kompletno skenira svojim prodornim pogledom. Ovaj put to nije bio onaj skriveni, brzi pogled koji će ovlaš zahvatiti njen dekolte i šarmantno dotaknuti ruke.
Posmatrao je polagano, od glave do pete. Najviše se zadržao na „magičnom prostoru“ između tri dugmeta. Osetila je laganu drhtavicu a bezbroj iskrica prostrujilo je njenim telom.. Ustao je bez reči i u trenu se našao iza njenih leđa. Mogla je da oseti njegov topao dah na vratu, čak joj se učinilo da je svojim obrazom dotakao njenu kosu.
-Vi ste prilično sigurni u sebe, reče.
-A da li je to baš sve što želite, dodade gotovo šapatom.
Ona ga je izvrsno čula jer je njegove usne gotovo priljubio uz njene uvo.
-Ovaj jeste… mislim nije.. kako to mislite? Glas joj je drhtao od uzbuđenja ali je pokušala da zadrži prisebnost.
-Mislim baš onako kako i vi mislite.. Dok je to izgovarao uhvatio je nežno za ruke i okrenuo ka sebi. U trenutku, mogli su se dotaći usnama. Bili su toliko blizu da je osetila njegov čvrst ud na njenom boku. Tada se on zavali u široki kožni naslon i u istom momentu, ne puštajući joj ruke, povuče je ka sebi. Nije se opirala, odlučila je da se prepusti ovoj igri.
-Klekni na kolena, naredi i ona se u trenu nađe na podu između njegovih blago raširenih nogu…
Usledile su razne naredbe, a ona je samo brže i jače počela jecati od zadovoljstva.
Pribijao je uz sebe jako, a ona je bila van sebe.
-Napuni me, hoću da me napuniš, vrištala je kao luda.
-A ne tako malena, za tebe imam posebnu nagradu, sačekaj još malo jako samo blizu.
Dok je to izgovarao uz duboke uzdahe, ona se gubila u medenom vrtlogu strasti.
Iznenada je prestao i njegov čvrsti ud se našao u njenim ustima. Uz glasne urlike, osetile je mlaz koji se sliva u njenim ustima. Jednostavno nije imao gde, morala je da ga proguta. Usta su joj bila puna vrele sluzi, a sa lica, očiju, usana i grudi kotrljale su se kapljice njegovog nektara.
Iscrpljeni, ostalu su u tom klinču nekoliko minuta.
-Da tačno, vi ste prilično sigurnu u sebe, reče tihim glasom dok se podizao sa sofe.
-Naravno gospodine direktore, ja ću se uvek truditi da zadovoljim zahtevu, dodala je uz osmeh.
Posmatrala ga je dok se oblačio. Navlačio je pantalone i pokušavao je da sve vrati na svoje mesto. Radio je to veoma pedantno. Naprosto je uživala gledajući taj muški ritual vezivanja i nameštanja kravate.
-Eto, reče kada je završio i okrete se ka sofi na kojoj je ležala gola.
-Ah, naravno, nisam zaboravio, izveštaj vam je i više nego dobar, reče.
-Jako sam zadovoljan vašim zalaganjem i znanjem. Dok je to izgovarao lagano priđe kožnom naslonu, uze je za ruku i nežno poljubi.
-Pred vama je sjajna karijera, samo tako nastavite, blago reče i u znak odobravanja srdačno potapša njenu čvrstu zadnjicu.
-Hvala gospodine direktore, ja ću se svakako truditi da opravdam vaše poverenje, izgovorila je dok je navlačila gaćice i skupljala razbacanu odeću.
-Drago mi je da sa sam u stanju zadovoljiti vaše kriterijume, reče zakopčavajući košulju, naravno samo do trećeg dugmeta jer je sada sto posto sigurna da je tako najbolje.
-Pa kao nemate još nekih potreba, mislim ako smo završili sa izveštajem, da li mogu ići, upitala je službeno.
-A svakako, svakako, to bi za danas bilo sve. Vidimo se sutra. I ja bih morao krenuti jer sam obećao supruzi neku porodičnu večeru. Neki njeni rođaci, da vas sada ne opterećujem sa tim.
Prijatno veče gospodine direktore, reče ona dok je napuštala njegovu kancelariju uz mazno ljuljanje kukova, tako da je jasno mogao čuti šuštanje njenih čarapa dok su se njene butine dodirivale prilikom svakog koraka. Znala je da gleda u njenu čvrstu, zanosnu zadnjicu i da je poput leoparda skrivenog u senci zasede, spreman je ponovo zgrabiti. Međutim, kako je dan odavno odmakao, i ona je osećala blagi umor i u mislima je bila okupirana toplom kupkom.
Iz tog razloga, njegovo službeno: I vama gospođice u ovom trenutku joj je više odgovaralo.
Do sutra svakako, a biće još izveštaka i referata, bitno je da je uspešno apslolvirala svoj „prvi“ veliki zadatak.
Priču osmislio:
Željko Matorčević
