Kako smo prošle nedelje najavili sledi, možda, na prvi pogled neobična priča o dnevno političkoj situaciji u Smederevu. Međutim , sve ono što sledi u ovom tekstu, kako sami naprednjaci kažu , može da se podvede pod “lajt motiv” Srpske političke lokalne scene.
Problem u Smederevu počinje 2020. godine, kada tadašnja gradonačelnica Dr Jasna Avramović dobija i gubi vlast u istom trenutku. Naime, na lokalnim izborima SNS u Smederevu ubedljivo dobija većinu i to uz pomoć pokreta Dr Jasne Avramović koji se stopio, odnosno priklonio odboru naprednjaka pred izbore. Da je znala šta je čeka, verovatno, ne bi pristala da realno jaču političku opciju potčini slabijem odboru SNS-a.
Da li je u pitanju jednostavna politička laž na koju je nasela, opčinjenost likom i delom Aleksandra Vučića ili je možda obećanje da će dobiti oslobađajuću presudu na Apelacionom sudu, to sada nije važno. Važno je da je Jasna svoj pokret utopila u SNS i nešto kasnije, neposredno pred izbore, uvidela kakvu je grešku napravila. To je saznala na primeru čerupanja budžeta kada je, protivno njenoj volji i njenih najbližih saradnika, doneta odluka da se lokalnoj fabrici PKC proda hala i zemljište. To su tada bile burne Skupštine na kojima se moglo čuti da članovi vlasti kritikuju sami sebe, često pominjući vladare iz senke, čitaj Pančeva. Odbornik iz sela Drugovac jedini je imao hrabrosti da pomene Sinišu Malovića, koordinatora SNS-a za Smederevo, koji samouvereno vlada svime i svačemu u gradu, svi ostali su morali da ćute. Tada je i bivša gradonačelnica morala da zaćuti, da spusti glavu, položi oružje i tako završi dugogodišnju političku karijeru, koju je završila tako što je ostavljena u zapećku Podunavskog okruga sa manjim primanjima i još manjim uticajem. Za njenu naslednicu u tom vremenu, viđena je Jasmina, partijski poslušnik koja je imala hrabrosti da se javno suprotstavi Jasni, pa i da to suprostavljanje snimi i pusti na net. Sočna svađa, praktično, ponizila je odlazeću gradonačelnicu. Jasna je kao poslednji trzaj svog uticaja postavila ultimatum i to tako da će otići bez velike pompe, samo ako Jasmina ne bude njen naslednik.
Verovatno idući linijom manjeg otpora, tako je i bilo. Jasmina ostaje bez formalne funkcije i na mesto gradonačelnika Smedereva dolazi nepoznati Jovan Beč, koji je za većinu naprednjaka bio iznenađenje. Često se u kuloarskim hodnicima gradske uprave moglo čuti da isti dolazi samo da potpisuje ono što mu se donese na sto, kao i da nije dovoljno vispren da sam krene da vodi grad. Nažalost, ispostaviće se da je to tačno. Smederevo, grad čiji je budžet preko 40 miliona evra, vodi vlada iz senke. Malo iz Smedereva, a malo više iz Pančeva. I tako je bilo do skoro, dok UKP nije krenuo da se interesuje za poslove gradske uprave. Poslednjih godinu dana interesovanje se intenziviralo zbog sve većih sumnji i anonimnih prijava na račun lokalnog SNS-a. Danas se sve češće pominje sprega poverenika za Smederevo i gradonačelnika.
Podstaknut time gradonačelnik je, verovatno, sabrao 2 + 2 i zaključio da ako se otkriju sve potencijalne malverzacije da će biti odgovoran samo on, a da će ostali lagano ostati u senci preko Dunava, te je tako počeo da otkazuje poslušnost.
Sada imamo situaciju da se Gradska uprava ponaša kao da u sklopu iste ima više opozicije u redovima vlasti i zaposlenih od realne opozicije koje, ruku na srce, i nema. Počinju da se kriju pečati, da se odbija potpis raznoraznih dokumenata, da se stopiraju plaćanja i javne nabavke.
Na Gradskom veću ne prolaze odluke pa često Skupštinske službe nekoliko puta menjaju materijal vidno zbunjeni. Dešava se da u toku samo jednog dana kucaju oprečne odluke na iste teme sa istim obrazloženjem.
Sve više i javno čuje se razdor među smederevskim naprednjacima. Imamo klan koji je privržen Jasmini i klan koji podržava gradonačelnika. S vremena na vreme, pojave se poverenici i beogradski mentori iz vrha stranke, savetujući obe strane da smire strasti, ali izgleda bez uspeha.
Trenutno u Smederevu vlada gradonačelnik koji bi dao ostavku, ali mu ne dozvoljavaju da je podnese. Beč bi da vlada samostalno, ali ne može jer, kako mu stalno napominju, nije on dobio izbore nego stranka koja ga je tu postavila. Imamo i gradonačelnicu iz senke, koja tvrdi da je ne interesuje vlast, a sve deluje da bi jedva dočekala tu funkciju. Pojave se i poverenici koji nemaju međusobno poverenje, te se zbog toga tajno prijavljuju vrhu stranke, šaljući anonimne prijave, malo sa pančevačkom markicom, a malo sa beogradskom.
Iskusniji političari pamte vreme oko 2006. godine, kada je stranka Velje Ilića bila na vrhuncu, i tada se slično dešavalo. Oni koji su bili u toj stranci su se toliko između sebe svađali oko podele plena, pardon vlasti, da je i tadašnji predsednik dolazio na sastanke u Smederevo i javno pred svima tražio da se odbor raspusti i nikad više ne formira, jer ga je sramota kako se ljudi bore za kolač, odnosno vlast.
Sada imamo sličnu situaciju u drugim dresovima. Imaju apsolutnu vlast, nemaju opoziciju a, s druge strane, gradonačelnik je sam sebi opozicija, a stranka sama sebi oponent.
Čekajući narednu Skupštinu, atmosfera sve više podseća na onu u Smederevskoj Palanci, kada je aktuelni gradonačelnik odbio da bude fikus, što bi rekla premijerka, i zatražio od stranke da vodi grad samostalno, bez vlade u senci. Uspeo je.
Da li će to biti slučaj u Smederevu, ostaje da se vidi. Za sada, prema dokumentaciji do koje smo došli, u vidu internih prepiski između članova smederevskog SNS-a , tužbalica i sms poruka, pretnji koje dolaze sa brojeva čiji vlasnici zabranjuju da se memorišu imenom i prezimenom i koji traže da se u telefonima saradnika ne zovu svojim imenom, Smederevo ne čeka svetla budućnost.
Nažalost, kako stvari danas stoje, Smederevce čeka burna politička zima. Takođe, nakon svega, možemo da zaključimo da vlast postaje kao droga, a revolucija definitivno jede svoju decu. Nikad je dosta, samo je pitanje ko će da plati toliko drogiranje.
Za Žig info:
Dopisnik iz Smedereva
