Реч је о истој фирми која је до сада управљала овим послом, само под другим називом. Кажу карте ћемо имати времена да заменимо. Шта ће се све променити, а шта остаје исто?
Мењаће се већ једном замењени валидатори, компујтери код возача, уређаји на продајним местима, гаражама и управљачким центрима. Из „Кенткарта“ кажу да прате нова достигнућа, путнику је паметни телефон основ инфомације.
– Путници ће моћи да укуцају бројеве аутобуса које корсите, добију удаљеност од станице али и стање на путевима на линијама које су изабрали – каже Ахмет Басмаци, извршни директор „Кенткарта“, ком је додељено наплаћивање карата у градском превозу у Београду.
Очекују да са Градом потпишу нови 13 годишњи уговор о наплати превоза и управљању возиима у њему. захтеваће од послодавца да путници као и у Новом Саду и у Крагујевцу улазе на предња врата, не само због укупног бројења.
– Тако можемо знати где и у ком времену је ушао одређени број путника како бисмо могли да појачамо или негде смањимо број возила. То посебно важи за најстарије путнике који се због годишње карте и не откуцавају, а негде улазе масовно, а систем то не препознаје – наводи Басмаци.
Остаје мноштво временских карата, куповина у возилу, на трафици, маркетима. Уз све видове плаћања.
– Сличном техоблогијом ћете само моћи да принесете мобилни уређај и да платите карту за јавни превоз и ништа друго за то вам неће бити потребно – кажу у Сабраћајном факултету у Београду.
Стратегија развоја јавног превоза до 2033.
Факултет је завршио Стратегију развоја градског превоза у Београду пре, али и после 2027. године када ће метро променити правце кретања, тачније развој до 2033. године.
Тренутно, 49 одсто кретања у Београду покрива јавни превоз. Тај проценат отпада и треба га повратити и повећати.
– У повратној спрези бисмо обезбедили да систем јавног превоза буде примаран виде кретања у граду, што би привукло и возаче аутомибила да га више користе – истиче професор Саобраћајног факултета Славен Тица.
Морају се према стратегији развијати сви подсистеми, али не подједнако. Низ важних одлука и десетине конкретних мера прате урбанистички развој града, односно планове.
– Аутобус треба да допуњава шински саобраћај, а не да буде примарни вид транспорта. Идеја је да се и даљ развија трамвајска мрежа, пре свега, Нови Београд и од Славије до Калемегдана – наглашава Тица.
Како указује Тица, Београд постаје мегалополис и мора оживети градски воз до Пазове, Панчева, Младеновца и Лазаревца, да замени аутобусе.
– Уколико се направи квалитетна понуда за БГ воз, са прихватљивим интервалима чекања, проходношћу и временом путовања, гарантујем вам да аутобус на тим релацијама нема шта да тражи – тврди Тица.
Стратегија не говори о цени превоза, али ако превоз одговара путнику определиће се за карту. Њену цену обавезну куповни или масовни шверц одлука је градске управе. Биће нешто више контролора, 300 о трошку страног партнера. Град може упослити и платити нове или ће огромним издвајањима минус у превозу.
