Готово свака трећа намирница је лоше декларисана, а код хлеба и пецива недостаци у 48 одсто случајева
ГОТОВО сваки трећи прехрамбени производ у нашим радњама неадекватно је декларисан, али оно што највише забрињава је то што су на етикетама најчешће лоше означени алергени и адитиви.
То је показало најновије истраживање „ИХИС Нутриционизма“, које је спроведено на 2.593 производа. Од њих, 68 одсто је имало добру декларацију, а код 32 одсто је регистрован неки недостатак. Највише пропуста било је код хлеба, пецива и намирница из категорије „здрави производи“. Свега 52 одсто хлеба и пецива је добро декларисано.
– Најчешће грешке у декларацији су неболдирани алергени, лоше декларисани адитиви на списку састојака, производи где се ставља „врхунски квалитет“ или „најбољи квалитет“ – изјавила је др Даница Зарић, директорка „ИХИС Нутриционизма“. – Највећи проблем су aлергени, оно што директно утиче на здравље потрошача, а што се обично не налази на етикети. Истиче се да производ има повећан садржај влакана или протеина, а при томе на амбалажи нема нутритивне таблице.
Дешава се да се измишљају прехрамбени побољшивачи укуса, док су у ствари то смеше два-три адитива. Према правилнику, адитиви се у списку састојака морају навести категоријом и затим називом или Е бројем.
– Постоји 14 алергена који морају бити видно обележени, болдирани, јер потрошач брзим прегледом декларације установљава да ли тај производ треба да узме или не – наглашава Зарићева. – У обе категорије производа ради се о малим произвођачима, који најчешће своје декларације нису ускладили са правилником, па се претпоставља да немају обучену радну снагу и да им недостају технолози.
На нашем тржишту, како се чуло на скупу „Храна, исхрана и здравље“, налазе се производи који нису карактеристични за наше поднебље, попут „чиа“ семенки, „гоџи“ бобица, „маца“ и сл, који у нашу земљу улазе некада као додатак исхрани, али и као обичан производ. Већина тих производа утиче на хормонални статус и на метаболизам и њихова контрола мора да буде обухваћена Правилником о новој храни.
НАМЕРНО ГРЕШЕ КОД СОКОВА
НА производима се често налазе и намерне грешке које имају циљ да заведу потрошача. Највише грешака је у категорији безалкохолних пића, попут неистицања заслађивача у називу производа, хемијског облика витамина, када се у производ додају витамини са намером да потрошач помисли да се они налазе природно у воћном соку. И даље је приметно нејасно означавање воћних сокова, нектара и освежавајућих безалкохолних пића на паковању, иако је количина воћног садржаја драстично различита у ове три категорије.
Д. М. Новости
