434
– Кад стратиште постане обданиште! Постоји ли било где у Европи пример да једно стратиште из периода Другог светског рата, уместо да буде место сећања, постаје теретана, ресторан, ноћни клуб и/или, на крају, вртић у коме ће се наша „деца осећати сигурно и вољено“? Замислите вртић у Аушвицу, ресторан у Дахауу, теретану у Матхаузену или ноћни клуб у Јасеновцу. Не можете то да замислите. Не могу ни ја… Наравно… Јер то није могуће… Осим код нас – револтирано је написао Београђанин Дејан Ристић, поделивши фотографију овог вртића на свом Фејсбук профилу.
То нема никакве везе с политиком, већ са тиме да смо као људи потпуно отупели, додаје Ристић, наводећи да је као родитељ збуњен и тужан.
– Последњи пут када су деца била увођена ту био је онај када су увођена у покретне гасне коморе, злогласне „душегупке“ – наводи Ристић.
Вртић још званично није отворен, али се, како каже власник овог приватног обданишта Миодраг Крсмановић, очекује да га ускоро похађају први предшколци. Крсмановић у свему томе не види ништа необично.
– Видео сам да се јавност узбудила, али не знам само због чега. Ми имамо све дозволе и отварање тог вртића се планира већ седам месеци. Наше просторије ће бити у реновираној згради која је задужбина Николе Спасића – каже за „Блиц“ Миодраг Крсмановић, власник ове предшколске установе и додаје да није упознат са бројем предшколаца који су тренутно пријављени за похађање овог вртића.
Чињеница да неко на месту које је некада било највећи нацистички логор на југу Европе прави одбданиште разбеснела је Београђане, те се многи питају где је то изостала реакција надлежних.
Старо сајмиште је између краја марта 1941. и маја 1942. било локација на којој је одузето на десетине хиљада живота.
А. Милутиновић Блиц
