Пупољак нелегалне градње никао је пре око четири деценије у Калуђерици. Расцветао се током распада Југославије деведесетих година и, преко Алтине у Земуну, проширио се на готово сваку београдску општину.
Уместо мирисног цвета, овај канцер архитектуре и грађевинарства ружи изглед престонице доводећи у опасност њене становнике. А све је почело у највећем дивљем насељу на Балкану.
– Када је у питању насеље Калуђерица као једно од симбола нелегалне градње, која је започета пре око 40 година, требало би нагласити да је неадекватан одговор државе на ту појаву отворио врата за бесправну градњу и у другим деловима града. Разлог због којег се тада, као уосталом и сада, није могло стати на пут бесправној градњи јесте недостатак уређених урбанистичких локација које би се грађанима могле понудити. Уместо тога, сведоци смо бројних неадекватних саобраћајница, неуређеног амбијента и слично – каже за „Блиц“ Аца Поповић, специјални саветник у Привредној комори Србије.
Миграције у ратом захваћеној Југославији деведестих година натерале су људе да, далеко од свог огњишта, граде куће у Алтини и околним насељима у Земуну. На крилима селидби тако је настало још једно неуређено насеље небезбедно за живот.
– Јасно је да смо дужи временски период били суочени са селидбама и напуштањем огњишта, те су се људи масовно насељавали у Београду, а једном кад се изгубе конци тешко је касније регулисати ствар. И није само главни град био на удару, већ и места близу њега. Талас насељавања захватио је шири појас, па тако у крајевима где сте до тада имали једну кућу, почеле су да ничу нелегалне вишеспратнице – објашњава наш саговорник.
Данас је, међутим, проблем нелегалне градње преплавио цео Београд. Ипак, у свом том безакоњу постоји једно правило – надоградња у центру, вишеспратнице по ободима.
– У ободним градским насељима доминирају подигнуте вишеспратнице, док се у централним општинама више ради на надоградњи. Дозволило се да у језгру Београда постоје објекти за два спрата виши од урбанистичких параметара. Престоница се трајно ружи и, оно што је кључно, постаје небезбедна за становање – закључује Аца Поповић.
Описујући нелегалну градњу као „највећег непријатеља Београда данас“ градски урбаниста Милутин Фолић посебно се осврће на безбедност самих објеката апелујући на грађане да не купују станове од дивљих градитеља.
– Грађани који купују станове у нелегално изграђеним зградама су преварени, јер ти станови нису прошли никакву контролу стандарда, квалитета, противпожарне заштите, заштите од земљотреса… Неки повлашћени појединци очигледно систематски урушавају плански систем градње који није без везе постављен још у доба древних цивилизација – објашњава Фолић.
Он напомиње да председници појединих општина стимулишу дивљу градњу „понашајући се као урбанисти и надајући се да нико неће приметити како се гради“.
БОРЧА, ОВЧА, КОТЕЖ…
Према мишљењу градског урбанисте, легло данашње нелегалне градње чине Борча, Овча, Котеж, Крњача и Падинска Скела, чији је збирни назив лева обала Дунава.
– На целој левој обали Дунава грађани немају могућност да се прикључе на канализацију јер није грађено плански. Дивљи градитељи не граде гараже, па се људи паркирају на улици која је зато и ужа – каже Фолић и помиње још неке од бројних примера попут вишеспратнице у Венизелосовој улици, надоградње на Косанчићевом венцу…
СВАКИ ШЕСТИ БЕЗ ПАПИРА
Како је почетком године рекао заменик градоначелника Горан Весић, „поред милион квадрата легалне новоградње, ниче и 150.000-200.000 квадрата дивље градње“. Дакле, сваки шести објекат у Београду се гради без папира!
ЈАТАГАН И ПИШТОЉ МАЛА
Дивљих насеља било је и у даљој прошлости престонице. Највеће од њих била је Јатаган мала, са својим бедним страћарама, ћумезима и земуницама, које је постало познато због серије „Сенке над Балканом“. Међутим, било је и других, попут Пиштољ мале у доњем делу Дорћола.
Сузана Луковић Блиц
