Запуштен парк посвећем Милици Ракић која је настрадала у НАТО бомбардовању 1999. године. Уместо оазе, зелена површина је ругло. Нема канти, а славина – поломљена
ВИСОКА трава, разбацане лименке од пива, ђубре, прљавштина, поломљене љуљашке и пењалице – то је слика парка Милице Ракић у Батајници. Место посвећено трогодишњој девојчици која је страдала за време НАТО бомбардовања 1999.године док је седела на ноши, а које је требало да буде мали дечји рај, сада је ругло овог насеља.
Све је уништено, расклиматано, зарасло у коров. Граја Петра, Хелене, Тее и Саре чује се са једног дела парка на коме је пењалица са два тобогана. То је једина занимција за њих.
– Прошле године комшије су се организовале и тако смо мало средили парк – каже Тијана Лабан, која живи у оближњој згради. – Нисмо могли да гледамо ругло. Нико ово не коси и не сређује. Звала сам надлежне из Јавног комуналног предузећа „Зеленило“ бар 25 пута и увек ми кажу да нису надлежни. Све је прљаво, јер ни канте за ђубре нема. Разрушени инвентар је дело наше пијане омладине. Зато сам кивна и на полицију којој је тешко да два, три пута прође овуда током ноћи, а станица им је на 15 метара одавде.
Око једине функционалне пењалице комшије су покосиле траву и на исту су прикачили тобоган кога су скинули са друге, која је била небезбедна за пењање и са огромном рупом у основи. Не ради ни славина на чесми у парку, па вода непрестано тече.
И зид са Миличиним именом и презименом прекрило је растиње, а деца ретко кад питају одрасле ко је она била. Како бледи сећање на ову девојчицу, тако заборављамо и на парк њој посвећен.
БЕЗБЕДНОСТ
Јелена Радојчић, мајка двогодишњег Лазара, каже да га често доводи овамо.
– Не памтим када је неко дошао да среди парк. У мају је трава била скоро пола метра. Отпаци су свуда. Све је разломљено, грозно и небезбедно, али морам негде да га изведем.
ДА СЕ ИГРАЈУ БЕЗ СТРАХА
Неда, која ће сваки дан распуста морати да проведе овде, каже да би највише волела да среде паркић и поправе љуљашке. Тако би се слободно играла, без страха да се не повреди или нагази на нешто.
Њеним жељама прикључује се и четворогодишња Јелена, па док седи на клупици и лиже сладолед, добацује да она хоће још неку пењалицу, тобоган и нови песак.
