Нема више униформи, апарати добро сакривени. Стратегија контролора је јасна, сада се праве да чекају превоз, нормално улазе у возило, понекад чак причају мобилним телефоном.
ЛАКО је било „шверцерима“ да на време напусте возило док су контролори годинама били униформисани, без обзира на то да ли су носили флуоресцентне прслуке или мајице и јакне са натписима „контрола“, „ГСП“, „бус плус“…
Међутим, неколико стотина службеника задужених за контролу карата, постају све маштовитији у довијању како да изађу на крај са путницима који користе, а не плаћају градски превоз. Најновија метода је сакривање апарата за проверу картица у мањим или већим торбама.
– Постајем непријатељ број један свим путницима који се „шверцују“, када уђем са торбицом преко рамена у неки од аутобуса – каже Владан М. – Већ на самим вратима видим неколико преких погледа. Још ако приђем валидатору да откуцам карту, сви крећу ка вратима, у трку излазе, па могу да бирам где ћу да седнем.
Стратегија контролора је јасна: пошто немају обавезу да носе униформе, сада се праве да чекају превоз, нормално улазе у возило, понекад чак причају мобилним телефоном. Када сви уђу и врата се затворе, из торбе коју носе преко рамена ваде картицу и блокирају валидаторе, а онда и сакривени апарат.
Осмех на лицу имају само они који плаћају карту и којима је занимљиво да прате реакције на лицима „шверцера“ или да слушају изговоре којима се они мало вештији суграђани правдају у покушају да избегну плаћање казне.
– Прво су носили оне светлеће прслуке, онда униформе, а сада ништа – говори Милица С. – Некад сам могла да их уочим на време, па да изађем. Не „шверцујем“ се стално, али не могу да плаћам пуну цену карте када идем станицу-две. Ово сада је баш смешно што се тако „убаце“ међу нас и крију апарате.
Донедавно, тачно су се знале станице на којима је могуће да у возило уђе дежурни пар контролора. Међутим, сада обучени као цивили, без одређеног правила, проверавају карте у било ком делу града.
КАО КОМАНДОСИ
КОНТРОЛОРИ исту тактику примењују и на приградским линијама, али они који се возе без карте имају већи проблем.
– Стоје са нама на перону, чак се и гурају да уђу у аутобус – каже Милан М. – Онда један седне иза возача, а његов колега се смести на неком од последњих седишта. Када аутобус крене, устану, изваде апарате и испишу казне свима који се „шверцују“ док не стигнемо да Аутокоманде.
ПРЕПОЗНАВАЊЕ
УСПЕХ „операције“ највише зависи од умешности контролора да прикрију „идентитет“ до уласка у возило. Ипак, увек има и оних чије будно око прати све, па се надмудривање наставља.
– Контролоре увек лако препознам – прича Кристина П. – Пуни су себе, на станици увек стоје заједно, али кад аутобус наилази они се разиђу, да би један ушао на предња, а други на задња врата.
