Када бисте видели ватрогасце како у овом избледелом, рђавом и расклиманом комбију долазе да гасе пожар, помислили бисте да је то само шала. Или да сте на моменат закорачили у неку апокалиптичну будућност у којој је мало тога преживело.
За 75 ватрогасаца добровољаца из Београда услови у којима раде заиста подсећају на постапокалипсу. И то им није смешно.
Они су чланови Добровољног ватрогасног друштва Стари град, основаног пре 69 година. Скрајнути су у двориште стамбене зграде, а недалеко одатле паркиран је и њихов комби, стар 31 годину. То је једино возило које имају: за интервенције, одласке на обуке, патролирање…
– Ради ово бре, какви, ја сам у њему сигурнији него у новом – бодрио је речима ову машину председник Друштва Миленко Драговић пре него што ју је упалио.
Мотор је забрујао, а из ауспуха је кренуо црни дим. Раде и ротације, иначе. Тренутно, ипак, не.
– Испала је жица. Чекајте да ставим и ретровизор. Морам да га чувам унутра јер се дешавало да нам поломе – наставља Драговић.
У комби може да стане девет особа и опрема, а машина их ретко изда. Само понекад.
– Пре неки дан ја га упалим, почнем да мотам, а оно неће. И видим да је проблем са гумом. Једном ми је пукло црево, а ја га терам до механичара, боље него да станем. Дешавало се и да смо га гурали – присећа се Драговић.
Са полицајцима немају проблема, али прво морају да им објасне.
– Прво гледају, па кажу ‘Станите, шта је ово?’. Али, комби је прошао технички преглед и регистрован је – причају ватрогасци.
И заиста, налепница која важи до наредне године једина је ствар која се сија на овом возилу.
– Неко се слика. Имали смо странца који је успео да пронађе где се налазимо и дошао је да слика наше просторије. Њему је то било занимљиво, али нама баш и није – прича секретар Друштва Петар Обрадовић.
Како кажу, џаба се обраћају надлежнима, а општина нема новца да им помогне. Срећни су што су добили макар бесплатан простор и паркинг.
Влажна просторија препуна је старих фотографија, застава, реквизита и симбола ватрогасаца. Све је то успомена на срећнија времена.
Данас они контролишу и пуне противпожарне апарате прахом, за шта имају дозволу МУП-а, израђују планове евакуације, држе обуке, организују такмичења.
Нешто раде волонтерски, а нешто наплаћују како би опстали.
– Превенција је важна и тиме треба да се баве добровољна ватрогасна друштва. Ако радимо са децом за десет година можемо да имамо грађане који другачије размишљају. Пожари ретко настају случајно – објашњава Петар Обрадовић, иначе пета генерација добровољних ватрогасаца.
Чланови друштва имају од 18 па до 55, а четрдесеторо њих је са положеним стручним испитом. Многи од њих су породично чланови. Свакодневно неко дежура у просторијама, а када је потребно позивају се и други. Понекад обилазе терен, гасе аутомобиле, разбуктале контејнере, интервенишу у становима или спасавају мачке са кровова. Када је потребно, испумпавају воду из зграда на позив станара, а посебно су били ангажовани за време поплава. Имају четири пумпе које с муком износе до улице – пазе да не пробуде комшије, избегну гелендер и савладавају степениште.
М. Бељан Блиц
