Предусретљиви радници поштанске испоставе у Пиносави заборавним комшијама нуде и „цвикере“ са диоптријом. Црвене за даме, црне за господу и две различите диоптрије
НА шалтеру посуда са карамелама, оловке и два пара наочара за вид увезана канапом – тако изгледа пошта у Пиносави, у Генерал Ждановљевој улици на броју 57. У овом поштанском објекту немају за муштерије само услужне хемијске оловке, већ и наочаре са диоптријом за заборавне странке са ослабљеним видом!
На Авалском путу, после скретања за Бели Поток, ретко ко не зна где се налази пошта у Пиносави. Сваког 10. и 25. у месецу, ред пензионера формира се низ степенице, све до капије, а ако је неко и заборавио наочаре за вид, на шалтеру их чека пар.
– Идеја да купимо наочаре, о свом трошку, родила се кад смо виделе колико се пензионери муче да попуне уплатнице или да се само потпишу – објашњава насмејана управница Драгана Николић. – Било је и оних који радницама траже да попуњавају уместо њих, па је и то проблематично. Овако смо олакшали посао свима.
Пре три године када су поставили први пар наочара, красила их је љубичаста сатенска трака и машнице, међутим, услед више покушаја кидања, на ред је дошао обичан канап којим се увезују пакети. Један за црвене, женске, а други за црне, мушке. Две диоптрије, једна од два, а друга 1,5, па коме која одговара.
– Било је оних који су наочаре односили кући, па су ово 25. по реду – уз осмех ће управница Драгана.
– Има и оних који траже од нас баш своју диоптрију, мислећи да имамо читав комплет.
А књига утисака на шалтеру, поред карамела за послужење, препуна позитивних коментара за раднике ове мале поште. Њих седморо, међу којима је пет младих жена, чине праву породицу. Смех, шала, стрпљење да послушају мештане који се често жале, испричају, па и заседну на једну од фотеља да се одморе и прочитају новине.
На питање колико им значе ове наочаре, житељ Пиносаве Горан Ђелић показује празан џеп.
– Па погледајте, заборавио сам своје у журби. Ето колико значе и колико су корисне.
Следећи корак, шале се раднице, биће – слушни апарат. Да не морају да вичу и ометају остале у раду, а и у реду.
ФАЛЕ ИМ САМО БЕЛИ МАНТИЛИ
ПОРОДИЧНИ, здравствени, финансијски проблеми. Свака странка има понешто да каже и исприча. Од болова, преко непослушне деце, до кредита и високих рачуна.
– Некад ми фали само бели мантил – каже Драгана Николић. – Саслушамо их често, кад нема гужве, и дајемо све од себе да стварно будемо на услузи. Када су пензије највећа је гужва, али је нама тада и најзанимљивије.
АМБИЈЕНТ БАШ КАО КОД КУЋЕ ДА буде пријатно и њима и странкама, потрудиле су се раднице да уреде и одржавају амбијент у којем раде. Између две фотеље, сточић у облику слона, који је управница донела од куће. На стаклу изнад шалтера жаба с парицом у устима – симбол благостања и богатства, да призива новац, по правилима фенг шуија. Ту је, кажу, дуго колико и пошта. Пуних девет година.
В. РАДУЛОВИЋ Новости