Поједине образовне установе које школују занатлије годинама зврје празне, а и неке осмолетке имају све мање ђака првака
ЗБОГ малог броја ученика поједине средње стручне школе, али и осмолетке, зврје празне. Образовне установе од по неколико хиљада квадрата, своје садашње ђаке могу сместити у неколико учионица, али и плаћати рачуне за комуналне услуге, струју и грејање за цео простор. Са друге стране, основне школе, поготову у централним градским општинама, остале су без ђака због пада наталитета.
Форум средњих стручних школа Београда предлаже да се овај простор може искористити на начин који би донео корист свима. Средње стручне школе би могле да прошире своју делатаност, док би простор у основним требало преуредити и претворити у предшколске установе са којима кубури престоница, као и у радионице за децу, које би финансирале општине.
– Неискоришћени простор у основним школама треба претвoрити у вртиће, где би малишани похађали припремни предшколски програм или нормалне вртићке групе – предлаже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. – Тако би се смањиле листе чекања које постоје у државним обдаништима.
Средње стручне школе су некад школовале кадар за потребе машинске, текстилне, грађевинске индустрије која је цветала у доба старе Југославије, али данас…
– Најмање половина простора у школама машинске, текстилне, кожарске, грађевинске струке није искоршићена, пошто је број одељења више него преполовољен – каже Антић. – Школе би, рецимо, могле да прошире делатност па да као мале фабрике у којима би, рецимо, ученици правили обућу, шили одећу и продавали, пружали неке услуге из машинске струке, као што су браварске, аутомеханичарске.
БОЉЕ И ЗА УЧЕНИКЕ И ЗА НАСТАВНИКЕ
АКО би средње стручне школе пословале као мини-фирме, сви би били на добитку.
– Наставници који су са мањим фондом часова или су технолошки вишак тако би били упослени, ученицима би то била одлична пракса, а школа би повећала сопствене приходе – тврди Антић.
