Poštovani roditelji,
naši saradnici na plemenitom poslu,
Mi, učitelji vaše dece, osećamo obavezu da vam se obratimo jer želimo da razumete naše postupke u ovoj, za naše društvo, ozbiljnoj situaciji, stoji u obraćanju.
„Svi mi učimo vašu decu jer to volimo, smatrajući da smo izabrali poziv koji ozbiljno doprinosi razvoju svakog društva. Nažalost, svi svedočimo koliko je danas prosvetni radnik obezvređen i ponižen položajem koji obrazovanje u našoj državi ima. Žalosno je što retko ko shvata da je to poniženje i srpskog učenika, budućeg odgovornog građanina ove zemlje. Birajući ovu branšu nismo imali iluzije da ćemo se od toga obogatiti, ali kako godine prolaze i uspostavlja se naopak sistem vrednosti, mi smo došli do statusa nebitnih, čak i suvišnih…“, ističu oni.
Ova obustava rada, danas nekima sporna, bila bi samo naša borba za bolji socijalni status, da u sredini te borbe nisu naši učenici, a vaša deca, ukazuju prosvetni radnici, naglasivši da je to zajednička borba.
„Zato svaki naš glas protiv bezakonja odzvanja kao glas koji doziva pravdu da se konačno uspostavi, kako bi vaša i naša deca živela u normalnom sistemu. Smatramo da smo svi koji dozivamo pravdu na istoj strani. Svi se borimo protiv ponižavanja, korupcije, bezakonja. Znamo da svaki čovek želi red i poredak u kome se najviše cene oni koji su najčestitiji, najvredniji, najpametniji. Takvim vrednostima mi svakodnevno učimo vašu decu. To su ova, malo starija deca, naši bivši đaci, sada pokazali. Oni vapiju za poretkom, za redom, za pravdom. Od vas kod kuće, a od nas u školi, učili su da je sloboda najveće ljudsko dostignuće, iako treba da bude ljudsko pravo; da se za slobodu treba boriti svim silama, da je pravda spora, ali dostižna. Danas te lekcije oni nama drže“, navode.
Ponosni smo što je ova generacija čula svetle poruke vaše i naše, i što je rešena da ne dozvoli da je ugrožavaju oni koji nisu vredni, naglašavaju.
„Ovo su naša zajednička deca koju smo učili da misle svojom glavom kako bi umeli da razlikuju dobro od zla, junaka od antijunaka, slobodu od ropstva. Učili smo ih da prečica često vodi u provaliju, pa oni mirno i razložno idu dužim i sigurnijim putem. Oni nam svakodnevno demonstriraju ono što smo ih godinama podučavali – ,,odgovorno učešće u demokratskom društvu“. S obzirom da se to ne čuje dovoljno glasno iz kuća i sa fakulteta, mora se pokazivati na ulicama. A najponosniji smo što pravdu traže ne samo za sebe, već za celo društvo i spremni su da se zarad svih nas suprotstave zlu, kako god da se ono u Srbiji danas zove. Ako su vam deca malena i ne osećate da vas se ovo tiče, znajte da se na našim ulicama neko bori da se vaši mališani, kad odrastu, ne moraju boriti. Ako se mimoilazimo u poimanju glavnog zadatka prosvetnog radnika, setite se da škola nije zgrada za čuvanje dece, već vaspitno – obrazovna ustanova u kojoj se naša deca još uvek osećaju sigurno, jer ispred sebe imaju ono što retko gde danas mogu da osete i dožive – dobar vrednosni sistem.
Zovu nas naša deca da im se pridružimo, front je sve veći, nadomak su cilja. Njihova hrabrost vuče i nas, njihove učitelje, nastavnike i profesore, i vas, njihove roditelje. Nekada smo im bili potrebni da ih podučavamo, saslušamo, rešimo maleni problem. Danas im moramo biti podrška u njihovoj, možda, najvećoj borbi, borbi za pravdu. Zato se ne smemo oglušiti. Oni vode borbu koju smo mi propustili. Ne boje se jer znaju da je pravda spora, ali dostižna“, zaključuju uz pitanje
zar mi da se plašimo?
Prosvetni radnici Čačka
Za Žig info:
Ljubica Sokić
