„Novosti“ u francuskom gradu Vers Pon di Gar, gde žive otmičari Maše Prenković. Teški su to ljudi. Sebastijan je preke naravi, u svađi sa svima – žale se u komšiluku
HAPŠENJEM Sebastijana Mišela Branšija (50), njegove druge supruge Aleksije Sandrin Goden (48) i njene kćerke iz prvog braka Emelin Kristel Eje (26), koji su u Srbiji uhapšeni zbog pokušaja otmice male Maše Prenković, njihove komšije su, može se slobodno reći – odahnule. Niko od sagovornika „Novosti“, u sredu u pitoresknom mestašcetu Vers Pon di Gar, na samom jugu Francuske, nije imao lepu reč za ovu čudnu familiju!
– Neće nam nedostajati – sažeo je u kratkoj rečenici jedan od njihovih suseda, Romen, mišljenje cele okoline za Branšijeve.
Put do kuće porodice koja se drznula da usred bela dana u Beogradu otme Mašu iz majčinih ruku, vodi od francuskog grada Nima, u departmanu Gar, u regionu Langdok Rusijon, nedaleko od morske obale, trasom nekadašnjeg važnog rimskog druma. Vers Pon di Gar, prelepo mestašce sa 1.800 duša, na četrdesetak kilometara od Nima, nalazi se u samoj blizini čuvenog trospratnog rimskog mosta i akvadukta, a trasu okružuju brojni vinogradi, maslinjaci i mediteransko rastinje.
Kuća u kojoj su živeli Branšijevi nalazi se u Ulici kamenoloma, koja je dobila ime po tome što vodi na mesto odakle je vađen kamen za čuveni most. Dve crne kapije na broju 415 – zaključane. Oko jedne omotan lanac s katancem. Iznutra nema znakova života. Niko ne odgovara. Sve deluje napušteno. Nema policijske trake, niti bilo kakvog znaka da se nešto neobično dešava.
Ulica pusta, niko ne prolazi. Kuća je u izgradnji i svojim nedovršenim i neuglednim izgledom odudara od pravog rajskog okruženja. Spoljni zidovi su od golih blokova, nemalterisani. Ispred, na ulici, razvučen šut. Preko ograde neki dekorativni elementi, kao što je figura na stepenicama, pokazuju da se familija ukusom nije baš previše uklapala s okolinom u dizajniranju eksterijera.
– Nisam ih viđao. Znam samo da sam im često donosio preporučena pisma – kaže za „Novosti“ poštar Toni, koji u žurbi, u pohabano spoljno poštansko sanduče spušta koverat za Emelin Eje, koju je uputio muzički konzervatorijum iz Nima. Sigurno je da ga još dugo neće otvoriti.
Razgovoru se pridružuje komšija Romen koji je krenuo u džogiranje.
– Teški su to ljudi – kaže. – Naročito Sebastijan. S njim je, jednostavno, bilo nemoguće razgovarati. Uvek je bio nervozan, svadljiv, spreman da svakog časa zapodene kavgu.
Centar Vers Pon di Gara
Naš sagovornik ističe da je glava porodice bio praktično u svađi sa svim susedima.
– Stalno smo ga opominjali zbog brze vožnje njegovog BMV-a. Ovde ima male dece, pa smo se bojali da ne dođe do nesreće. Samo bi nam odbrusio i terao po svom – ističe Romen.
Branšijevi su se, po pričanju komšija, u ovaj kraj doselili pre desetak godina iz Istočnih Pirineja, iz istog regiona na samoj granici sa Španijom. Do pre tri godine su iznajmljivali stan u varošici, a onda su počeli da zidaju svoju kuću. Tad su počele nevolje za okolne stanare. Bili su u sporu sa susedom s leve strane zbog nepoštovanja građevinske dozvole i nedozvoljenog približavanja posedu. Ni oni u sredu nisu bili kod kuće.
Dobro ih je zapamtio i Emanuel Molijer, komšija preko puta.
– Imam dve kapije: jedna gleda na Branšijeve, druga na Lopezove. Kada su se Branšijevi doselili, tu kapiju sam zaključao i više je nisam otvarao. Premestio sam ulaz preko puta porodice Lopez, da ne bih imao posla s njima. Eto kakve smo odnose imali – kaže Molijer za „Novosti“.
Više puta doživeo je nevolje zbog svojih suseda. Sebastijan Branši mu je jednom prilikom uleteo automobilom u kapiju i razneo je.
Emanuel Molijer
– Često su bacali šut u kantu za otpatke, pa su komunalne službe to odbijale da nose. Jednom prilikom ostavili su mu neispražnjenu kantu za smeće, a on se naljutio, pa je krenuo u potragu za đubretarima. Sustigao ih je na kraju ulice i počeo da se svađa. Priča se i da se potukao s jednim od njih. Došla je policija, a on se dao u beg, pa je, u brzini, udario u moju kapiju. Bio je u automobilu svog prijatelja, italijanskih tablica. Delove tog automobila, pokupljene pred mojim dvorištem, još čuvam. Zaključao se potom u kuću i nije otvarao policiji. A ja štetu od osiguranja od tada još ne mogu da naplatim, iako svi znaju da je to on uradio – jada se Molijer.
Tu komšijinim mukama nije bio kraj. Jer, napadali su ga i njihovi psi! Kakve gazde, takvi i kućni ljubimci…
– Imaju nekoliko malih, prgavih pasa, rase bišon, koji se slobodno kreću ulicom. Napali su, tako, pre nekoliko nedelja moju kerušu Maru, pa sam morao da je branim. Tom prilikom me je jedan njihov pas ugrizao za prst, a posledice još osećam – završava Emanuel Molijer priču o svojim susedima, pokazujući povredu koja sporo zarasta.
Sličnim tonom govore sve komšije na koje smo naišli. Jednostavno, klonili su ga se zbog njegove preke naravi. Priča se, tako, da se Sebastjan Branši u septembru prošle godine potukao i sa žandarmom, povodom jedne od tužbi koje je dobio!
U samom mestu Branšijevi su se, izgleda, malo pojavljivali.
– Držim jedini kafe u varošici, a videla sam ih samo jednom – kaže Kati, vlasnica kafea.
Celo mesto, međutim, danas bruji o svojim sugrađanima, koji su se pročuli po zlu. O tome šta se dogodilo, uglavnom saznaju iz medija. Svi se slažu da je Sebastijan Branši bio kolovođa u svakodnevnom ponašanju porodice, a da je ženski deo, ipak, na neki način, pokušavao da koliko-toliko smiri strasti, mada naglašavju da ni one nisu bile „cvećke“.
Kafedžika Kati
Sebastijan Branši i Aleksija Goden nisu imali zajedničku decu, a u drugi brak su doveli svoju iz prethodnih brakova. Emelin je bila Aleksijina kćerka. U mestu se priča da je policija njenoj starijoj sestri, koja živi u obližnjem gradiću Uzes, posle svega što se dogodilo, do daljeg poverila na čuvanje njenu dvogodišnju kćerku.
Otac deteta Aksel M. živi takođe nedaleko, na svega nekoliko kilometara udaljenosti, u varošici Remulen. Ulica i zgrada neugledni, vrata zaključana. Niko čitavog dana ne odgovara na zvono. Akselova majka Elijan se prethodno poverila ovdašnjim medijima da je njen sin svoje dete do sada video svega 15 minuta!
Prema svedočenjima komšija, Emelin i Aksel su se upoznali pre pet godina, a razišli su se kada je ona ostala trudna. Otac, navodno, nije ni znao da je Emelin u drugom stanju! Njena majka Aleksija, kažu, nije volela svog nesuđenog zeta. Dvoje roditelja su se, navodno, videli u opštini, prilikom upisa deteta u matičnu knjigu rođenih. Lokalna štampa piše da je viđenje oca s kćerkom organizovano tek prošlog oktobra, i to kod jednog prijatelja Sebastijana Branšija u Istočnim Pirinejima, kako bi, navodno, prevarili Aksela da tamo žive.
DNK analiza za utvrđivanje očinstva trebalo je, prema našim saznanjima, da se izvrši sledeće nedelje.
– Sve i da je htela da prevari oca lažnim DNK nalazima, kako je mislila da dokaže da je ona majka, kada se na analizi upoređuju nalazi oba roditelja?! – čudi se jedan od naših sagovornika, pokušavajući da odgonetne zakone naopake logike kojim su se povodili otmičari.
ČESTO SE SVAĐALI
Desno od Branšijevih žive Žan i Mari Frans Lopez. Ljubazno se odazivaju pozivu da posvedoče za „Novosti“ o ponašanju svojih komšija.
– Imali su lošu reputaciju – kaže Žan. – Pravili su probleme sa svima naokolo, osim s nama, jer smo nastojali da sve istrpimo, da ne bi pravili još veće komplikacije.
Žan Lopez kaže da su bili glasni, da su se često svađali, da nisu poštovali kućni red, a da su zidarske radove obavljali i do deset sati uveče, ne obazirući se na komšijsko negodovanje.
– Sad će, bar neko vreme, ovde ponovo biti mira – kaže njegova supruga Mari Frans.
Bračni par Lopez
Iako su im komšije bile problematične, bračni par Lopez ističe da, ipak, nisu mogli ni da pomisle da će se usuditi na tako nešto, kao što je otmica deteta. Kažu i da ovde, u njihovoj blizini, nisu viđali drugu decu, izražavajući sumnju da bi mogli da budu deo organizovanog klana otmičara.
VIKAO BEZ RAZLOGA
Antoan, službenik u opštini, kaže da je zapamtio Sebastijana Branšija po tome što je u oktobru prošle godine vikao i svađao se u službenim prostorijama sa zaposlenima zbog beznačajnog nesporazuma.
STEFANOVIĆ NAGRADIO POLICAJCE
MINISTAR srpske policije Nebojša Stefanović rekao je u sredu da se sumnja da je otmica dvogodišnje Maše Prenković deo organizovane trgovine ljudima i da je dete oteto da bi bilo prodato:
– Narednih dana očekujemo informacije da li je dete bilo ciljano oteto. Tako nešto ne može da prođe u našoj zemlji.
Stefanović je dodao da ima puno nelogičnosti u njihovim izjavama, kao i da su imali rezervne rumunske tablice, ukradene u toj zemlji i koje su bile na vozilu kada je dete oteto.
Ministar je u sredu nagradio trojicu policajaca, koji su posle sat vremena uhapsili osumnjičene za otmicu.
– Mnogi pripadnici MUP su prethodnih godina dali svoje živote. Mnoge dobre stvari koje policija uradi odmah padnu u zaborav. Ovom nagradom još jednom želim da podsetim na uspešnu aciju koju je policija obavila brzo i efikasno. Obavljajući redovan posao oni su se brzo uključili u poteru, iako su znali da postoje veliki rizici. Uspeli smo da sprečimo tragediju i pokazali smo da Srbija neće tolerisati one koji pokušavaju da otmu našu decu. (Z. U.)
Goran ČVOROVIĆ Novosti
