„Воћну“ Гроцку су средином прошлог века, с разлогом прозвали „Мала Калифорнија“, а ова пољопривредна београдска оаза је на трону српског воћарства.
Гроцка је и у савременом тренутку надалеко чувен воћарски крај, због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе – чак 90 одсто свих пољопривредних произвођача бави се гајењем различитих култура воћа, док се њих 10 одсто бави узгојом повртарских култура. Због тога не чуди што је називају српском и малом „Калифорнијом”.
Осим модерних засада трешњи, брескви, кајсија, јабука, шљива и крушака, на овом простору се већ стотинама година гаји винова лозе. Винограде су овде садили још стари Римљани, будући да је овдашњи терен део чувеног Златног брда дуж реке Дунав који се стапа са смедеревским виногорјем…
По производњи трешње, кајсије, брескве, Гроцка је прва у Србији. На трећем је месту по производњи јабуке, а на петом по производњи крушке. При свему томе, налази се на непуних тридесет километара од центра престонице!
Мало је познато да је модерно воћарство Србије отпочело 1908. године баш у Гроцкој, када је београдски лекар Јован Ј. Јовановић на 70 хектара засадио трешњу, саднице увезене из Француске и Немачке. Успомену на њега је сачувала једна стара сорта трешње, која се по њему и дан данас зове – „докторка“, а општина Гроцка је и до данас престоница српског трешњарства.
Међу општинама у Србији, са 7.493 хектара под воћњацима, прва је по укупној површини плантажних воћњака, и то у око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих газдинстава највише има у у тзв. јужном делу општине – у Бегаљици, Гроцкој, Пударцима, Умчарима, Заклопачи и Дражњу, док велики број произвођача из северног дела општине – из Винче и Ритопека, имају обрадиве површине и у атару града Панчева, у Иванову.
Гроцка је и прва у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима.
З.Атић
фото: породица Ристић из Заклопаче
