Око 10.000 грађана Србије, претежно младих и незапослених, који су за живот зарађивали радећи сезонске послове у Црној Гори, највероватније ће остати без овог извора зараде. То је директна последица Закона о станцима који је на снагу ступио 1. априла, а који предвиђа да ниједан страни држављанин неће моћи да добије посао уколико се на бироу налазе Црногорци тог профила.
Овим законом Црна Гора жели да допринесе већем запошљавању домаће радне снаге, али су почетком недеље послодавци затражили да се одложи примена члана који се односи на прибављање претходне потврде од Завода, као услов ангажовања странаца. Они су оценили црногорску радну снагу као “неспособну и нерадну” и објаснили да због тога већ 15 година ангажују странце. У Министарству рада рекли су нам да овакакв закон постоји и у Србији, како би заштитио домаћу радну снагу.
Вукица Јелић, директор црногорског Завода за запошљавања сматра да инсистирање једног дела послодаваца да се настави несметано и неконтролисано запошљавање странаца само потврђује неопходност његове примене.
– Ако послодавци већ 15 и више година ангажују странце, значи да нису ни дали прилику домаћим радницима да код њих буду ангажовани. Закон није забранио запошљавање странаца, већ је само уредио да се послови приоритетно понуде црногорским радницима. У случајевима када нема тражених профила омогућено је запошљавање странаца – објашњава Јелић.
Највише грађана Србије у Црну Гору одлази лети и тамо се запошљавају као конобари, собарице, кувари, али и грађевиснки радници. Зарађују од 300 до 800 евра месечно, без бакшиша, а уз плаћен смештај.
– Завршио сам Економски факултет, али како овде не могу да нађем нормалан посао, сваког лета одлазим у Црну Гору. Тамо радим два посла и зарадим око 1.200 евра месечно. Трудим се да не трошим много док сам тамо, јер од тога живим остатак године у Србији. Тако сам се и одшколовао. Уколико бих остао без тог посла, био бих у озбиљном проблему – каже Предраг Рајчевић (28) из Београда.
Осим туризма, грађевинарство је област у којој се током сезоне у Црној Гори запошљава највише странаца. Грађевинска фирма “Зетаградња” током сезоне запосли и по 200 странаца, а како кажу из те фирме, за домаћом радном снагом ће посегнути једино ако буду морали.
– На Бироу нема профила који су нама потребни, али и да има, мислим да странци боље раде од домаћих радника – сматра Благота Радовић, власник ове компаније.
Грађевина, туризам и трговина
У 2014. години издато је 23.061 дозвола за рад и запошљавање странаца, што је за 2,5 одсто више у односу на 2013. годину. Највише дозвола 5.156, издато је у области грађевинарства, у туризму и угоститељству издато је 4.510 дозвола, 3.063 у трговини на велико. Најчешће су то били радници из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније.
ПОСАО ЗАРАДА (БЕЗ БАКШИША)*
КОНОБАРИ 450
КУВАРИ 800
СОБАРИЦЕ 300
РЕЦЕПЦИОНЕРИ 400
ГРАЂЕВИНСКИ РАДНИЦИ ДНЕВНИЦА ДО 30 ЕВРА
ПОЉОПРИВРЕДА ДНЕВНИЦА 25 ЕВРА
*зарада је изражена у еврима
Г. АВАЛИЋ/М. МЕДЕНИЦА 24 сата
