Општина Гроцка може да се поноси својим воћарским крајем. Ретка су насеља у којима се не узгаја воће. Ритопек се сматра за престоницу српске трешње, али ни други крајеви Гроцке не заостају за производњом овог „црвеног злата. Међутим, када се поремети пласман, воћари тог краја не знају шта ће са плодовима. Изгледа да ће тај проблем бити и ове године.
Не као и прошле, али почетак бербе трешања и ове године је каснио. Прве трешње одувек су доносиле највишу цену. Судећи према данашњој откупној цени, произвођачи трешања са територије ГО Гроцка, биће у великом проблему јер је откупна цена, у просеку, 150 динара.
Поред ниске цене, многи имају проблем и са берачима који своје услуге од ове године наплаћују по вишим ценама. 300 динара по гајбици или за дневницу од 3,5-4 хиљаде динара је услуга берача којих нема довољно.
Анализе кажу да произвођача трешања, килограм трешања од рода до бербе, са све берачима кошта око један евро. Све остало од те цене је њихова зарада. Дакле, ако би цена откупне трешње пала на испод 120 динара, произвођачи би били у минусу.
Да ли хладњачари спуштају цене преко наткупаца?
Поједини произвођачи трешања сматрају да хладњачари обарају цену ове воћке преко наткупца. Наиме, према њиховим речима, наткупци иду од произвођача до произвођача давајући цену за трешњу максимално до 130 динара за килограм. Тим чином, власници хладњача, наводно, спуштају цену на 150 динара за килограм. Произвођачу трешања се тако више исплати да своју робу прода хладњачарима. Међутим, овакве тврдње демантују водећи хладњачари.
-Велика је неизвесност ове године. Ја сам данас дао трешњу по 200 динара за килограм и то екстра класу. Наткупци нуде по сто динара, док је у већини хладњача максимална откупна цена 150-170 динара. Ове године имам проблем и са радницима, односно берачима воћа. Поред чињенице што их нема, проблем је и увећана цена дневнице. Мислим да ће ова године бити много гора него претходна, каже Ненад Панић из Гроцке.
Његов колега, Александар Матејић из Ритопека, потврђује Панићеве слутње.
-Ја сам дао трешњу по 250 динара по килограму, али директно купцу у Београду. Овде на кванташу у Ритопеку цена трешње је изузетно ниска. Од 100-150 динара је откупна цена. Један је добио за екстра класу 170 динара по килограму. Мислим да ће ова година бити катастрофална за произвођаче трешања, каже Александар Матејић из Ритопека.
Стручњаци кажу да у Србији се годишње произведе до 20.000 тона трешања што је тек 3% европске производње. Простора за унапређење има, пре свега ако се нови засади буду производили према савременим технолошким решењима.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
