Miloša Bojanića, sina nekadašnjeg radnika fabrike kože „Partizan“, država namerava da izbaci iz stana u Kragujevcu.
Sudbina: Milioš u stanu koji je njegov otac kupio od firme
Čoveka koji je bez posla, živi od socijalne pomoći od 7.800 dinara i koji pati od teških bolesti, prema rešenjima suda, čeka ulica.
– Lečim se od angine pektoris, epilepsije, diskus hernije. Ugrozili su mi pravo na život – priča Miloš, objašnjavajući situaciju u kojoj se našao:
– Moj otac Svetozar je bio radnik AD „Partizan“, tamo je radio 24 godine. Dobio je stan, a spor oko tog stana je trajao do 2014, jer smo majka i ja kao naslednici navodno izgubili slučaj. Danas smo došli do toga da novi AD „Partizan“ od nas traži stan, koji je otac kupio. On je bio je prvi na rang-listi, i tako smo se tu uselili. U fabrici kože je proveo ceo život. Preminuo je 2010, posle štrajka glađu. Imao je 55 godina.
Sporni ugovor o kupovini stana su potpisali njegov pokojni otac i tadašnji direktor fabrike.
– To je bilo 2002, a pred kraj godine je moj otac taj novac od 1,3 miliona dinara dao na ruke polovodstvu. Priznanica je nestala i dokumenta o isplati nema. Moj otac se branio preko suda, ali nije mogao da dokaže da je novac za stan isplatio. Preminuo mi je na rukama, a za pravdu nije stigao da se izbori. U poslednjih 15 godina je pred Opštinskim sudom dobijao sva prava nad stanom, ali mu se onda izgubila i radna knjižica, i priznanica o otkupu stana. Na kraju sam ja dobio rešenje da se iselim iz stana – kaže Miloš.
Od vrata do vrata
„Partizan“ je sada privatizovana firma, a Apelacioni sud je presudio prošle godine da je stan njihovo vlasništvo. Zbog svog slučaja pokušao je da se obrati za pomoć svima, pisao je Ministarstvu pravde i drugim državnim organima. Ali, pomoći niotkuda nema. „Nemam gde da odem. Uzdam se u državu, nadam se da postoji pravo“, kaže Miloš Bojanić.
Nebojša Radišić Blic
