Od jedne sportistkinje, ne može više! Istina, svi smo priželjkivali zlato, ali se zna šta predstavljaju Tijana Bartoleta i Britni Ris. Pobedile su devojke za neki santimetar bolje od naše.
Ivana im je sportski čestitala, idemo dalje. Za mene je njena medalja blistavija od svih drugih poslednjih decenija. Hej, posle 60 godina osvojiti atletsku medalju na Igrama, za nas je to sportsko čudo.
Ne pada mi na pamet da na bilo koji način omalovažavam medalje Tijane Bogdanović, Marka Tomićevića i Milenka Zorića, oduševili su me kao i vas. Krenulo je krenulo, za nepunih 12 sati čak tri odličja.
Međutim, za mene je centralni događaj u noći između srede i četvrtka, pored Španovićeve, bio okršaj košarkaša Srbije i Hrvatske.
Iz svima nama dobro poznatih razloga, privlačio je ogromno zanimanje. U najavi, bio sam kategoričan da smo bolji od bivše braće i da očekujem sigurnu pobedu.
Bio sam uglavnom u pravu, bolji smo, zato smo i pobedili iako po ko zna koji put u Riju pružili igru daleko od onoga što stvarno možemo! To već postaje simptomatično, ispoljavamo mnogo slabosti.
Pružili smo do sada samo jednu stvarno dobru igru (SAD), ali smo izgubili. U obostrano slaboj igri prvaci su nam pomogli da se ipak plasiramo u polufinale.
Okršaj sa Hrvatima imao je čudan tok. U prvom poluvremenu imali smo prilično slabiji šut – 33 odsto, prema 46 odsto rivala, ali smo zahvaljujući osam skokova viška u napadu izborili snošljivu pasivu od samo šest poena.
Neočekivano, sve je rešeno već u trećoj deonici kad smo pružili najbolju igru na turniru. Toliko smo čekali da Bogdanoviću proradi šut, Marković je držao konce u čeličnoj nam odbrani, Hrvati su potpuno pali, sa –20 došli na domak katastrofe.
Međutim, taman kad smo pomislili da je došao kraj mučenju, sigurnu pobedu doveli smo na ivicu poraza. Bogdan je morao na klupu, Teodosić stalno ređao promašaje, uz priličnu dozu sreće otišli smo u borbu za medalje.
Pogledajte statistiku, pobedili smo samo zahvaljujući činjenici da smo izborili čak 20 napada viška! Znači, borbenost i sabraniji nervi, naravno i toliko pominjani „suvi” kvalitet, doneli su nam prevagu.
Ono što odavno čekamo, da prorade Bogdanović i Teodosić, samo se delimično ostvarili. Prvi je imao odličan šut (11–7), najbolji indeks uspešnosti na utakmici (23), ali je zato proslavljeni bek opet podbacio!
Nikako da namesti šut, imao je tek peti indeks (9) u našem timu. Bez kompletnog doprinosa svih igrača, teško ćemo do finala, s obzirom na dobro poznatu snagu Australijanaca. Tu nam naročito nedostaju koševi kapitena.
Na kraju, ne mogu da preskočim za mene nečuven postupak naše Televizije. U času kada se Španovićeva borila za medalju, a očekivala trka famoznog Bolta, TV prenos je neočekivano prekinut radi prenosa finalnog meča naše Tijane Bogdanović.
Naravno, trebalo je i to da vidimo, ali nikako na sva tri jedino dostupna nam kanala!? Svima nam je Tića simpatična, ali je nemoguće da je odjednom gledamo na tri kanala!!!???
Drugi biser. U dnu ekrana režiser TV prenosa često „ispisuje” rezultate i ostala važna obaveštenja. To naši gledaoci obično ne mogu da vide, pošto nas RTS uredno obaveštava svojim kajronima da se Olimpijske igre održava u Riju (!?) i to 2016, a 128. put u toku dana otkriva činjenicu da je Brazil u odnosu na Srbiju pet časova u minusu sa vremenom!? Ako je i od javnog servisa, mnogo je!
