Према укинутој пресуди Ћурувију је убило НН лице, а да су ДБ-овци за то припремили “терен”.
За учешће у убиству Ћурувије, које се догодило, 11. априла 1999. године, на укупно 100 година затвора били су осуђени тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, као и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић.
Апелациони суд је истовремено наложио да се оптуженима понови суђење пред Специјалним судом у Београду.
У детаљном образложењу одлуке, која је данас објављена на његовом сајту, Апелациони суд је указао да су основане жалбе којима се указује да је првостепени суд повредио “објективни и субјективни идентитет оптужнице и прекорачио оптужбу”, чиме је учинио битне повреде одредаба кривичног поступка.
Наиме, како подсећа апелација, тужилац је до краја суђења остао при својим тврдњама из оптужнице, док је првостепени суд након тога, изменио чињенични опис из оптужнице, тако што у пресуду додао одређене чињенице и околности које нису биле садржане у оптужници.
На овај начин су окривљени оглашени кривим за нове чињенице и радње за које нису оптужени и о којима у току поступка нису извођени докази, наводи Апелациони суд указујући да ту пре свега мисли на увођење „НН лица“ у пресуду, које је, према виђењу првостепеног суда, учествовало у извршењу кривичног дела заједно са окривљенима и то као непосредни извршилац.
Такође, Апелациони суд замера Специјалном што је додавањем нових радњи у пресуди, за које нису били оптужени – Радоњић, Курак и Ромић, значајно изменио чињеницно стање из оптужнице.
При томе се, како је указао Апелациони суд, у укинутој пресуди не наводи ниједан доказ на основу ког би првостепени суд, са несумњивом извесношћу, утврдио присуство још једног лица на лицу места и то непосредног извршиоца, нити на основу којих доказа је утврдио да је НН лице постигло договор о убиству Ћурувије.
“Истовремено, уводењем НН лица у чињеницни опис радње кривичног дела, на више места, у различитим сегментима, изрека пресуде је учињена неразумљивом, јер најпре остаје нејасно да ли се у конкретном случају ради о једном НН лицу или су у питању више НН лица, да ли је исто НН лице налогодавац, лице са којим окривљени постижу претходни договор, а такође и непосредни извршилац кривицног дела, или се ради о различитим НН лицима”, указала је апелација.
Такоде, како додаје, првостепени суд је пропустио да опише на који начин су Курак и Ромић омогућили НН лицу да изврши ово кривично дело, што њихове радње, чини нејасним и неразумљивим.
Из пресуде се, како напомиње Апелациони судм, не види и остаје нејасно где су се, у моменту извршења кривичног дела налазили Ромић и Курак – да ли су били заједно или су били раздовојени.
Нејасно је на који нацин и којом својом радњом су омогућили НН лицу извршење кривичног дела и тиме као саизвршиоци учествовали у извршењу овог кривичног дела, наводи апелација.
Истакао је и да се основано жалбама указује да у образложењу пресуде нису дати довољно јасни разлози о одлучним цињеницама на основу којих је првостепени суд утврдио постојање претходног договора између свих окривљених, а посебно договора са НН лицем.
Поред тога, Специјални суд је пропустио и да укаже на разлоге за постојање заједницког умишљаја код окривљених, договора, нити је навео из чега закључује да су Радоњић, Курак и Ромић поступали као извршиоци.
Апелациони суд је наложио да првостепени суд у поновљеном поступку отклони све недостатке и повреде на које му је указано, те да поступи по примедбама Апелационог суда.
Ромић и Радоњић су у кућном притвору већ три године, а претходно су дтри по били у притвору, од хапшења 2014.године.
Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора. Курак је осуђен у одсуству јер се налази у бесктву и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.
Првостепена пресуда која је сада укинута, није била донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу – 2:1. Из те пресуде произлази да је власника и новинара “Дневног телеграфа” Славка Ћурувију 11. априла 1999. године убило НН лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности помагали у припреми убиства. Наиме, уместо Мирослава Курака који се у оптузници помиње као директни извршилац убиства, он у укинутој пресуди није поменут као такав, већ непознато лице (НН), чији идентитет није утврђен.
Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због “јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти”.
Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе “Дневног телеграфа”, а са њим је тада била Бранка Прпа.
