Конкретно, ова породица је имала проблем зато што такав отпад животињског порекла ретко ко хоће да складишти и уништи, а постоји велика могућност да ће због разноразних других дивљих животиња он бити разбацан по читавом крају што може резултирати заразом. Још већи је проблем, како истиче ова породица, што у крају у којем су има доста мале деце, па би у случају неке заразе она била највише на удару.
Заиста, проблем око одношења овакве врсте отпада је велики. Једини ко је задужен за одношење оваквог отпада јесте „Ветерина Београд“. Чак и ако успете да издејствујете да вам однесу отпад, остају многа питања неразјашњења. Да ли ће се случај решити ко оставља такав отпад у овом крају Умчара, као и да ли ће неко одговарати.
Међутим, када смо начели тему животињског отпада односно бацања мртвих животиња дошли смо до, можда, још једног фрапирајућег сазнања а, о којем већина мештана зна али, како наводе, или неће да се мешају односно пријаве случај због веровања да такве штити неки моћник, или пак су мишљења да то већина ради па не види разлога да је то уопште битно.
Наиме, када смо кренули са истраживањем ове теме, према сведочењима појединих мештана Умчара, у овом месту постоји одређен број оних који се баве продајом меса месарама од болесних или умрлих животиња, конкретно јунади, крава и сл.
Према њиховим исказу, постоји тачно одређена шема продаје таквог меса. Наводно, откупљују се или од фарми, или од газдинстава краве, телад и говеда која су недавно преминула или су лечена од некакве болести за која се сумња да неће моћи да преживе. Препродавци тако од власника фарме или газдинства купе по ниској цени животињу, а затим је у свом приватном власништву прераде и пусте у даљу продају. Оно што баш није могуће искористити, да ли због промене боје меса или пак усмрделости покушавају да продају као храну за псе или, као што је и случај ове приче у Умчарима, једноставно баце животињу на нечије имање.
Мештани Умчара са којима смо разговарали кажу да се врло често може пронаћи како улицом тече крв помешана с водом из појединих домаћинстава који, према њиховим речима, се баве оваквом трговином. Ипак, у јавност не смеју о томе да причају јер се плаше. Наводно било је оних који су пријављивали такве случајеве, али су они увек заташкавани а постојала је и опасност да онај ко пријави случај буде изложен малтертирању.
Зид ћутања мештана Умчара, као и мртва крава која је пронађена на власничком имању, указују да је постојаност овакве препродаје меса врло могућ. У тај зид ћутања као и нереаговање надлежних органа продубљује сумњу и повећава агонију како мештана Умчара, тако и оних који месо конзумирају у месарама.
Није усамљен случај
Како је прошле године објављено у појединим медијима, „Паланка Промет“ је Предшколској установи „Милица Ножица“ у Ваљеву, у дужем временском интервалу, достављало црвљива јаја, лепљиво јунеће, свињско и пилеће месо непријатног мириса, некарактеристичне боје, неодговарајуће температуре, незадовољавајућег квалитета, месо које је препуно везивног ткива са доста масноће. Те намирнице достављане су у неадекватној амбалажи, са непотпуном документацијом и лажним декларацијама, за које су произвођачи потврдили Ветеринарској инспекцији Колубарског округа да нису њихове.
Како се даље наводило, случај фирме „Паланка Промет“, којој је Управа за ветерину одузела ветеринарски контролни број, објекат у Смедеревској Паланци обрисала из регистра одобрених објеката, а против одговорног лица Звонка Стојковића поднела пријаву, јер не испуњава прописане ветеринарско-санитарне услове, односно опште и посебне услове за хигијену хране животињског порекла за делатност производње/складиштења/промета хране животињског порекла, скренуо је пажњу јавности на конзорцијум за снабдевање предшколских и других установа у Београду.
ЕЖИ
