Наставак суђења за паљење куће Милана Јовановића одвија се уобичајено споро и мучно. На данашњем рочишту, због других обавеза адвоката, испитана је само жртва, Миланова супруга Јела Дељанин. Одбрана је читав сат покушавала да трауматизовану особу, која ни четири године након трагедије не може да се опорави, представи као некредибилног сведока који, како тврде, „не говори истину”.
„Успели су само да се избламирају”, био је, након данашњег рочишта, кратак коментар адвокатице Ане Матић, која заступа оштећене.
И заиста, постављали су питања колико Милан има килограма и како је Јела успела сама да га извуче из запаљене куће, сугеришући да обоје „драматизују” пожар у коме су све изгубили. Како је Јела знала где су врата и да је пукло стакло на њима ако их „од густог дима није видела“. Зашто је неки, неименовани, медиј известио да су се „спасли искакањем кроз прозор”. Зашто су син и снаја учествовали у пописивању ствари које су им изгореле „кад они не знају шта су све имали Милан и Јела”…
Драгољуб Симоновић је чак тврдио да боље зна распоред просторија у Милановој кући и да је Јела онесвешћеног Милана носила два и по метра узбрдо, на спрат.
У делу сале, где је седела и одакле је сведочила, Јела Дељанин није могла добро да чује питања адвоката Драгољуба Симоновића и осталих оптужених, што су они покушали да представе као предомишљање, лагање, и оптужили Милана да јој суфлира одговоре.
Али добили су оно што нису желели, само уверљиво и потресно сведочење жртве.
Јела Дељанин: Кад заспим, сањам да долазе да ме гуше
Јела Дељанин је своје сведочење почела описом тешких здравствених тегоба које, после пожара који су једва преживели, имају Милан и она. На захтев тужилаштва предала је и специјалистичке лекарске извештаје о свом стању од ове године.
„После паљења куће Милану је скочио притисак и шећер. Шеснаест сати дневно је на кисеонику. По њему се види. Код мене постоји анксиозност и после четири године. Морала сам потражити помоћ на неуропсихијатрији, где се и данас лечим. Пијем мноштво лекова. По целе ноћи не спавам. Не радујем се ноћи јер имам утисак и страх да ће се поновити. Кад заспим, имам море. Као долазе да ме гуше, везују, бацају у подрум, рупу. Вриштим, тресем се. Не бих пожелела то никоме, чак ни особама које су ми запалиле кућу”, сведочила је Јела Дељанин.
Затим су адвокати одбране почели да јој постављају питања. Ивица Вуковић, Симоновићев адвокат, трудио се да је представи као сведока који не говори истину, а адвокат Горан Пејић је закључио да ни кобне ноћи, 12. децембра 2018. године, није спавала, већ гледала телевизију око три ујутру, инсинуирајући да је и пре трауме патила од несанице, па сад драми.
Вуковић је поново инсистирао на бизарном податку да је у Служби хитних интервенција забележено да је са фиксног телефона, у ноћи док им је горела кућа, из те куће Милан звао ватрогасце.
„Милан је био, сведочили сте, у полусвесном стању. Да ли сте га ви извукли?”, питао је Вуковић.
„Јесам“, рекла је Јела Дељанин.
„Колико Милан има килограма?“, наставио је Вуковић.
„Не знам, нисам га мерила, није ми то било потребно“, одговорила је Јела.
„Како сте га извукли? Милан је крупан човек“, опет Вуковић.
„Не знам. Једини циљ и правац био је да га спасим. Добила сам тако неку снагу. Надљудску. Вукла сам га као врећу”, рекла је Јела и више пута током сведочења описала да је Милана онесвешћеног и омамљеног од густог дима успела да извуче из куће, затим га је оставила код дрвета у дворишту и вичући отишла до првог комшије да тражи помоћ.
Више пута чули смо ту драматичну причу, али одбрана је инсистирала на сваком детаљу: те како се зове комшија, те да ли су комшије саме изашле да виде шта се догађа и помогну или је Јела прва отишла до најближих врата и на њих лупала, те шта је имала на ногама и шта је носила те ноћи, па затим, ко је Милану дао одело да се пресвуче.
„Кључна” улога врата у поступку за напад на новинара
Адвокатицу Александру Златић посебно су занимали сви детаљи о вратима и прозорима и са ког је места Јела први пут угледала пожар.
„Да ли ви и Милан и даље спавате у одвојеним креветима?”, питала је адвокатица Златић.
„Шта се то вас тиче, то је моја приватна ствар”, одбрусила је запањена Јела.
Интервенисао је судија Лука Пантелић, па је Јела ипак одговорила:
„Некад спавамо заједно, некад одвојено”, рекла је. Те ноћи, на срећу, спавали су одвојено, и то су и Милан и Јела до сада небројено пута описали.
„Где сте били кад сте видели пламен?”, питала је Златић.
„Видела сам пламен у гаражи кроз прозоре”, рекла је Јела.
„Одакле сте видели?”, питала је Златић.
„Са терасе”, рекла је Јела.
„Шта сте тачно видели?”, питала је Златић.
„Дим”, рекла је Јела.
„Кроз шта сте видели? Где су ти прозори окренути? Где су врата у односу на терасу?”, питала је опет Златић.
„Лево”, одговорила је Јела.
Интервенисао је судија Пантелић и појаснио шта жели адвокатица да сазна.
„Са стране дворишта, два прозора гараже гледају на двориште”, објаснила је Јела.
„Како знате да је дим дошао кроз врата ако не видите врата од дима”, питала је Златић.
„Знам где су врата, не морам да их видим”, рекла је Јела.
„Кажете да је стакло на вратима пукло од температуре. Да ли знате на којој температури пуца стакло?”, наставила је Златић.
Затим су уследила питања: „Где су врата у односу на собу?“, „Ко је отворио врата, ви или Милан?“, „Ко је први дошао у помоћ, полиција, ватрогасци или комшије?“, „Кад сте отишли у Градску болницу?“, „Од ког новца је оспособљена кућа?“, „Да ли је неко од донатора тражио да му се врате паре?“, „Колико сте од ваше пензије одвојили за уређење куће?“, „Колико је Милан од своје пензије потрошио?“…
Слична питања имао је и адвокат трећеоптуженог Игора Новаковића. Горан Пејић је питао: „Шта сте имали на себи кад сте извукли Милана из куће?”, „Шта сте имали на ногама?“, „На којој удаљености од куће сте стајали?“, „Да ли и раније нисте спавали ноћу, него сте гледали телевизију?“
Оптужени Драгољуб Симоновић интервенисао је након свега, кад је и он дошао на ред, и „објаснио“:
„Да појасним. Милан је спавао у приземљу. Јелена га је изнела кроз врата која су 2,5 метара изнад приземља, на спрату. Врата у приземљу су горела. Морала је да га попне на спрат, да би га изнела. Је л’ тако?“, рекао је Симоновић.
„Није тако“, објаснила је Јела да су врата у приземљу.
Целу ову, на моменте потпуно нејасну конверзацију, сумирао је адвокат Ивица Вуковић и закључио да „сведок не говори истину“ јер тврди да су ватрогасце позвале комшије, а званично је забележен њихов кућни број и да је то урадио Милан (у том тренутку онесвешћен, прим. нов.), да кућа није грађена осамдесетих година јер је Јела раније сведочила да су у кући која је била на месту садашње раније живели Миланови преци, од прадеде па надаље, да је немогуће да је изнела корпулентног, онесвешћеног Милана, да је у Градску болницу одвезен у пижами, а изјаву телевизији давао у кошуљи, да су неки медији известили да су се Милан и Јела спасли искакањем кроз прозор, као и да су списак уништених ствари састављали са сином и снахом, који не живе са њима.
Наставак суђења заказан је за петак, када ће бити саслушани сведоци, супруга другоокривљеног и управник Централног затвора.
Раније заказано суђење за 14. новембар, померено је на 16. новембар, јер Виши суд нема могућности да у истом дану снима три рочишта.
