Уредник Српског телеграфа Милан Лађевић тужио председника НУНС-а Жељка Бодрожић

Главни уредник Српског телеграфа, Милан Лађевић, тужио је председника Независног удружења новинара Србије Жељка Бодрожића да на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове исплати 250.000 динара.

admin
децембар 3, 2021

0 коментара

4 мин читања
0

 

Наиме, по информацији Српског телеграфа, Лађевића је 1. октобра ове године напао непознати мушкарац у центру Београда, на углу Влајковићеве улице и Трга Николе Пашића, тако што му је по тврдњама Лађевића задао ударац у раме, након чега му је упутио претње речима: „Убићу те!“, а коментар Жељка Бодрожића на овај догађај представља повод за тужбу. Како се наводи у тужби, Жељко Бодрожић је, коментаришући вест о спорном догађају, за медиј Република (портал Српског телеграфа), изјавио да „не зна што би се изјашњавао о сукобу два грађанина на улици“.

 

„Ко је ту новинар? За једног од те двојице сам чуо да је упао у криминал, да се бави рекетирањем, да за новац прогања и силује људе, да је кваран и зао, и да сарађује са корумпираним пандурима, а за овог другог видим да ни Ви не знате ко је, па ако се установи да је новинар или медијски радник, назовите ме да се изјасним“, наводи се у тужби изјава Бодрожића.

 

Даље се наводи да је „туженик изјавом повредио тужиочев углед“.

 

„Уместо да као председник и статутарни заступник једног од репрезентативних удружења професионалних новинара, чији један од статутом декларисаних циљева јесте заштита права и интереса новинара, након спорног немилог догађаја тужиоцу упути речи подршке, туженик је за тужиоца рекао да није новинар, да је упао у криминал, да се бави рекетирањем, да за новац прогања и силује људе, да је кваран и зао, и да сарађује са корумпираним пандурима“, пише у Лађевићевој тужби.

 

Наводи се и да је „тужениковом изјавом посебно нарушена тужиочева репутација коју ужива међу колегама новинарима и пословним сарадницима“, али и да су „тужиочеви пријатељи, рођаци, колеге и пословни срадници били зачуђени садржином туженикове изјаве, а иста је била више него довољна да пољуља њихово поверење у тужиоца, као и да преиспитују мишљење које о тужиоцу имају“. Стога, даље пише да је „тужилац Лађевић своје пријатеље, родбину, колеге и пословне сараднике, морао да убеђује у неистинитост туженикових дефаматорних навода о тужиочевој личности како би одржао и/или обновио поверење тих лица“.

Последње