Још пар дана и биће тачно месец дана до локалних и републичких избора.
Народ слуђен. Циганин иде около и посипа гребани асфалт….уцењује људе…. Нико ни да се огласи поводом тога од ,такозваних, опозиционих лидера у Гроцкој. У ствари, нико од њих ни да се декларише да ли су за циганска посла или су пак против таквих радњи. Сви „опозициони“ лидери ћуте, мрште се и ништа не предузимају. Не смеју да бекну. Плаше се да уколико дође до изборне победе Циганина, можда са њим и формирају нешто.
А народ тражи вођу. Тачније тражи алтернативу Циганину-Хитлеру који поби већину мештана на општини Гроцка. Ти такозвани лидери опозиције и даље ћуте.. Скинули гаће и пуштају да им Циганин онако утера у гузицу до балчака. Утера њима Циганин више пута, а они се смеше. Платиће ваљда дупетом неку будућност. А Циганину се осладило. Мало па помало извадио свог гаравог и до балчака им утера. Опозицији гаће стално спуштене… Боли опозицију, али се смеше и даље. Смеје се и Циганин. Опозицији мало лакше кад им се Циганин осмехне.. И то тако траје већ годинама. А онда дође време када Циганин буде мало грубљи па примени мало јаче садо-мазо методе. Тада се мало гузица скупи, па заболи то опозицију. Али већ после пар улазака, бол некако постане подношљив, па се крене опет у неки смешак…
Јебига, ваљда после толико уласка у гузицу, разрадило се то све. Мало, изгледа, заболи опозицију, када их Циганин не помази после „уласка“ како би им дао изјаву љубави за боље сутра…
Све то личи као на трули брак, када су партнери у међусобној прељуби, а то знају сви почионици. И онда као сви ћуте, не желе да виде шта им се дешава. Међутим, оно што је неизбежно то мора једном да пукне. А када ће то пукнути све зависи од оног момента када ће неко преломити и схватити реалност. Што се реалност касније схвати то је болнија.
Има још једна ствар. Да кучка не подигне и не замахне репом, џукац не би поскочио. Код нас у Гроцкој те кучке изгледа стално иду уздигнутог репа и пуштају да их џукац гази. Некад то толико буде болно да остану залепљени, као прави џукци, по неколико дана. Тих „залепљених дана“ сви у комшилуку на територији Гроцке их виде. Очевици не могу ни да разјасне ко је ту џукац а ко кучка..
И ту је народ слуђен. Нит знају ко је џукац нит ко је кучка. Што би се народски рекло „Циганска посла“. И то она права.
Е сад, што сам све ово испричао.. Ја нит подиже реп, нит скиде гаће да га примим до балчака.. Ако ме питате како финансијски живим, одговорићу не живим уопште. Ако ме питате да ли имам болове као ови што гаће скидоше-немам. Мени је осмех некако „лајф мотив“, што би рекао Ђорђе Балашевић у једној од његових песама. Ја сам ипак одабрао осмех да буде у мом животу. Нисам, не могу једноставно, да прихватим те садо мазо активности. А због таквих активности народ је слуђен.
Због тог мог осмеха, моја породица је у страху. Разумем их. Мајка кука, отац одмахује руком. Али мени тај осмех не може нико скинути. Ко зна, можда ја због тог осмеха и страдам. Ко зна.. Али ћу страдати са осмехом који ми нико неће скинути. Шта да радим-такав сам. Ипак имам моје претке, а већ имам и будућа покољења,и не могу их издати. Не мора мене ни бити, али остаће мој осмех за памћење код њих. Остаће осмех, а не гола гузица која чека да јој неко до балчака угура..
Многи од вас верују у неки живот ван овог света. Ја не верујем, али ћу свакако сваки живот живети овако. Да ли је то добро- не знам. Знам да имам осмех на лици због сачуваног образа, а не бола од оне гузице коју већина потура.
Е зато треба опозицију у Гроцкој згазити да не постоји. Треба је силовати док не поцрка. Нек се изјасни већ једном да ли ће бити погузна или уз свој народ са осмехом на лицу. Све док се не изјасни, плашим се, да ће народ скидати гаће..
П.С Моји другари Цигани нек ми опросте што сам једног Циганина ставио у њихов кош. Такође нека ми опросте и све џукеле сеоске, нисам мислио буквално на њих. Употребио сам све речи метафорички. Сви знамо да је прави Циганин поносан на свој род, као и да је мешанац пас поносан на своје порекло.
Жељко Маторчевић
