Непосредно након Другог светског рата, у селу је постојало више лица који су били задужени за одузимање земље или рода са ње, стоке и сличих намирница у име партије. Поједини су хтели да буду и већи Тито од Тита.
Описивајућу такав израз, један учесник из тог доба је рекао да је стигла депеша да се из села обезбеди три вагона жита за државу. Један локални моћник је одговорио на њу, да ће обезбедити десет а не три. Та количина је била превише за село, те је те године доста људи гладовало. Један од тих сеоских моћника био је његов брат од стрица. Локални моћници су изузетно кињили своју родбину. Сматрали су да ће народ боље покорити ако прикажу да нема попуштања ни према својима.
Замолио је његовог брата од стрица да га се мане и да на њега не примењује тортуру коју примењује према другима. Првенствено му је указао да се не усуђује да му национализује имовину коју је тешким радом стекао. Ако заиста треба за државу, поклонићу им, рекао је. Успутно је обавестио и Централни комитет о свом ставу и о разговору са његовим братом.
Једно јутро, брат од стрица је ипак дошао да одузме њиву која је издржавала његову породицу. Чинио је то у име народа и народности. У том тренутку испребијао је свога брата од стрица.
На суђењу је пред судијом изјавио да је он свог брата од стрица истукао по пропису, а они нека суде по Закону. У селу никога није занимала пресуда. Не зна се ни да ли је он уопште био и осуђен. Оно што је остало у сећању мештана јесте да се након тог обрачуна нико у селу није усудио да национализује било шта, поготово не његов брат од стрица.
Нека зла времена, чини ми се, да су се вратила. Ни сами више не знамо ни када су почела. Сви смо у неизвесности када ћемо видети оне који ће буновни говорити:
-Ја нисам члан странке јер сам поцепао књижицу. Да, тачно је да сам у евиденцији чланства, али ја се не осећам као члан странке. А ако се не осећам као члан странке, дакле нисам члан никада ни био. То што сам урадио морао сам, али то је било некад, ма немој на то да гледаш као увреду…
Али осећам да зла времена одлазе. Осећам да то осећају и они. Када дођу боља времена, многи ће се бојати да не буде и њима по пропису.
Жељко Маторчевић
