Данас, као и свака мајка уплашена за своје дете, после дуго времена дошла сам по њега испред школе у Гроцкој. Мислим да нисам још од другог разреда долазила по њега испред школе. Данас је при крају четвртог разреда основне школе „Илија Гарашанин“ у Гроцкој.
После ове трагедије која нас је задесила у школи на Врачару, више ништа није исто као пре. Од данас почињу да боле и пеку многе ствари, које дан пре трагедије нису ми падале на памет. Страх се увукао у кости, и то не онај обичан страх, него онај што распара душу, мозак, срце. Највећи страх од свих страхова, страх за дете.
Описаћу прво глупост коју сам видела пре овог страшног догађаја. Никада ми није сметала, све до данас.
На излазу из школског дворишта, на главној капији школе, не можете да изађете а да вам не пара очи велики транспарент са ликом Александра Вучића и поруком „ПРЕДАЈА НИЈЕ ОПЦИЈА“. На 10 метара од излаза, виори се од бандере до бандере, преко целог пута.
Данас ми је дете указало на тај транспарент, и морала сам да га упитам следеће:
Шта за тебе значи ово што пише на транспаренту, како си тo схватио?
Остајем паралисана на његов одговор:
- То мама значи кад се бијемо у школи да се не предамо никада, да увек идемо до краја. Неки моји другови кажу да је то и ако те јури полиција, да предаја није опција, само се пи..е предају!
Нисам могла да верујем шта чујем!
Али је ово одговор на многа питања!
Зашто!?
Знате колико ме боли више уво за Косово, Крајину, Црну Гору, Војводину, државу, за овај свет, кад ми неко узме сина јединца, кад га убије монструм? Ма заболе ме за све, и за Вучића, Дачића, Ђиласа и остале политичаре. Како је мајкама које су изгубиле децу у овој несрећи, шта мислите, да ли је и њима важно ово?
Систем смо уништили, довели смо криминалце и убице да владају, да нам они соле памет и доносе одлуке које се тичу наших живота. Нон-стоп држи се нека тензија, као да смо у рату! Само прљавштину пласирају у први план и трагедије, само неке ратно-хушачке пароле нам шаљу.
Сви смо погрешили у овоме. Ови што су на власти, они сносе највише одговорности за све што се дешава. Ми који смо против њих, ми смо криви што се нисмо више борили да до овога не дође. Пали смо на испиту наше будућности као нација. На најважнијем испиту смо пали, на улагање у децу и њихову будућност.
Не можете само пензионере водати по прославама, путовањима излетима и све им бесплатно давати, а за децу наплаћивати вртић, књиге, ужину, излете у школама, чланарине по спортским клубовима… не може тако…
Касно је да било шта мењате! Показали сте се! 11. година на власти, уништили сте све у Гроцкој. Све вас које познајем и виђам по штандовима СНС-а, од сада ћу пљунути у лице кад вас видим. Највећи шљам у Гроцкој је испливао на површину у последњих 10 година. Како нешто добро и да очекујемо?
Кад посадимо поље коприва, не можемо да беремо лале. Кад ширимо мржњу не можемо да добијемо љубав. Кад не улажемо у децу, нећемо имати ни будућност.
Нена из Гроцке
