Прође и ово мерења, бар за сада, и опет су се показале све слабости „здружене“ опозиције. У старту су зазирали једни од других а поједине странке су се одбацивале, обострано, као страно тело јер могу једни без других. Коалиције су се правиле не на основу заједничких програма и идеала него само са заједничким циљем а то је узимање власти у Београду.
Интересантно је , што је мени драго, да су махом прошле странке које имају јасну поруку за националне интересе, по питању непризнавања независности наше јужне покрајине и по питању око неувођења санкција Русији . Главна групација опозиције није имала такву чврсту поруку и није одавала такав став. Да ли због блеге реторике на ту тему и са ставом да има различитисти али ће се то дефинисати касније.
Београд је прича за себе и преузимање власти у Београду неминовно доводи и до преузимање власти у целој земљи и главни опозициони актери уљуљкали су се у убеђење да је довољно држати некеву доминацију у кругу двојке.
Показало се да круг двојке није довољан да се створи критична маса већ је потребно мало проширити деловање и на круг 301, 601, па и на 581, мада је можда и то било мало јер аутобуси су ишли и мало даље. Кажу неки да је круг проширен и до Бања Луке. Уведене су нове чартер линије и створен је нови вид туризма. До сада смо знали за парадајз туризам али сада је актуелан „voting“ туризам или гласачки туризам. Не треба се заносити да је ово нешто ново. Не, то је постојало и раније само је ишло у другом правцу. Обично је та врста једнодневних путовања повезана са бирачким местима и кратким задржавањима на бензинским пумпама због тоалетних потреба. На жалост због кратког задржавања нико није успео да обиђе своје адресе пребивалишта.
Да ли је то против законито? Можда је више неморално него против законито јер сви ти људи који су допутовали из друге државе да би гласали и да би одлучивали о судбини својих комшија добили су право гласа јер имају пријаву становања у Београду. Процес припрема за ово путовање одраде „агенције“, папирологија и убацивање у бирачке спискове се решава брзо јер то ствар дигитализације јер „Србија незадрживо срља у просперит“ и туриста само дође да се „олакша“ где му се каже и експресно се враћа кући.
Зашто је то добро? Добро је зато што Београд нема довољно гласача. Београд има пуно апстинената. Филозофа који све критикују и о свему знају најбоље али их мрзи да дигну глутеус и да испуне своју грађанску дужност. Када неће они има ко хоће.
Те фолиранте, филозофе, кењаторе, лако препознајете. Они су паметни и све боље знају од других. Они су у својим главама председници, генерали, фудбалери , заводници … а у ствари су празне љуштуре. Такви себе сматрају елитом и интелектуалцима без обзира на стручну спрему. Сада ће такви да се умувају међу протестанте, ове који учествовали на изборима и дали свој допринос да би остварили своје циљеве, и верујте биће много гласни јер кукавице нису спремне да индивидуално доносе одлуке и лакше им је да се стопе са масом и гракћу о својим правима.
Шта је још добро код „vouting“ туризма ?
Добро је то што водичи и кустоси могу за време путовања, пре доласка на жељену туристичку и историјску локацију, да све лепо објасне. „Лево од вас видећете бели папир а са ваше десне стране наћи ће се папир боје светле кајсије. Оловком коју ћете држати у десној руци, лево од вас на белом, заокружићете број …, па сада је то вероватно ставар „избора“ туристе, а и на десном папиру заокружићете број …, по „свом“ нахођењу.“
Нису сви водичи имали исте маршуте и иста предавања. Неки су, претпопстављам, имали налог да себи дају слободу да сугеришу неки други број како би се можда мало више изашло у сусрет неком другом туристичком експонату и занимљивости. Тако се изроди нешто неочекивано. Тако теорије о земљи као равној плочи или мистериозној тачки ИКС из које излећу авиони нестали у Бермудском троуглу, или теорију о плавим и зеленим очима насталим јер су нам бабе шврљале са ванземаљцима, добијају на туристичком значају и постају предмет интересовања туриста. А тај „значај“ после избора заузима интересантну позицију која се у народу препознаје као дурење и заузима се став „НЕЋУ“. Његово НЕЋУ настало је из „МОЖЕ МИ СЕ“ јер имам ту слободу да и ако нисам политичар, и ако нисам хтео на изборе, и ако сам сада већ ту, имам могућност онда НЕЋУ.
НЕЋУ је кандидовао свог градоначелника и ако је знао да не може да сам узме власт самостално и да победи на градским изборима, а да би испунио своја обећања мора у коалицију а у коалиције неће.
И тако НЕЋУ ће мало да кочи, да скреће пажњу, да одуговлачи, да пролонгира док „неко“ не каже ајмо сада у Београду све поново али и са општинским избрима. Да сви лепо мобилишемо шта имамо и да дижемо војску али НЕЋУ нема војску. НЕЋУ , који је добио гласове и сада се зеза, неће добити подршку поново. Такве излете је имао и Бели прелетачевић али он се зезао, био је фора и правио је пародију од избора. Можда НЕЋУ рачуна да ће туристичка сезона опет да се поклопи са даном гласања па да буде гужва. Можда се НЕЋУ нада да ће бити део туристичке туре и поновна атракција..
НЕЋУ је прави пример политичке сцене у Србији.
Захтеви опозиције да се призна евентуална крађа избора у Србији је утопија. Такво признање би са собом повукло на дно све што сада постоји од кадрова на функцијама. Од председника државе па до председнима општина. Једино што опозиција може да извуче је да НЕЋУ пролонгира и да се иде на поновне изборе у Београду. НЕЋУ је одступница . Ако загусти ето избора а ако се ситуација смири НЕЋУ ће да подржи „ поједине пројекте“ како сам уз осмех рече. Осмех који каже „ала вас зезам“. Ако се понове избори немој да се изненадите ако се „туристи“ поново ужеле својих адреса јер пријаве пребивалишта још увек важе.
Горан Пекарски
