У лето 2014. године, добисмо на адресу становања од поштара „плаву коверту“. На њој је писало решење о извршењу судског извршитеља због неизмирених обавеза према ЕДБ-у.
У конкретном решењу налазили су се , наводно, неплаћени рачуни за електричну енергију за пар месеци из 2012. године. Судски извршитељ је тим решењем наложио блокаду текућег рачуна док се дуг не измири увећан за његову награду која је била, отприлике, 50 посто већа од те главнице дуга.
Прво, ми у породици нисмо ни имали појма о било каквом дуговању. Већ дуже времена предузеће ЕДБ није ни функционисало, било је угашено, односно припојено неком од предузећа насталих у ЕПС-у. На рачунима за утрошену електричну енергију није било ставке да нешто дугујемо. Није нам никада стигла ни некаква опомена за дуговање.
Међутим, као гром из ведра неба, стиже од судског извршитеља решење да ће се блокирати текући рачун, због наводног дуговања. С обзиром да је прошло две године, од када се тврди да је настало дуговање, ми заиста нисмо имали ни један рачун како би доказали супротно. Осим, примера уплатница последњих пристиглих да се на њима не наводи никакво дуговање. Исто тако, чињеница је да нас нико није искључио са „електричне енергије“, с обзиром да смо имали толико дуговање.
Позвах ја пар познаника „правника“ да видим шта ми је чинити по том случају и да ми неко евентуално напише неку жалбу, односно приговор. Готово сви ми рекоше да се „џаба“ жалим и да ако су они наумили тако да ураде-урадиће.
Толико сам био бесан због таквих одговора, да сам се сав тресао. Па како је могуће када знам да сам исправан, а да ме неко овако, да извините на изразу, зајебава? Притом ти још кажу „не можеш им ништа“!
У оном бесу, упалим комп, укуцам „Закони Србије“ и кренем један по један да студирам…
У свим тим законима пронађем која су моја права као грађанину и која је моја, да тако назовем, заштита. Морам да признам да и није нека, барем колико сам ја схватио, али да ипак постоји пар одредби закона са којим се могу бранити.
Склепам ја тако приговор за извршиоца, одем до поште и пошаљем препоручено.
Од тог дана прошло је готово две године. Ја сам на тај случај тотално заборавио, осим што сам знао да ништа није сторнирано на текућем рачуну.
Кад, дође данас поштар и донесе нам „плаву коверту“. ПРВИ ОСНОВНИ СУД. Отворим коверту, кад тамо решење које је донело судско веће да се мој приговор усваја, па се ван снаге ставља закључак о извршењу итд… Једном речју, победих ја судског извршитеља на суду!
Све је то у реду, али се ја запитах колико је мученог народа којег му овакве дерикоже скинуше кожу стела? Па како је уопште могуће да један судски извршитељ уопште се и усуди да напише некакво решење о блокаду текућег рачуна, када све и да није плаћено, Закон о облигационим односима јасно каже да рачуни за комуналне услуге (струја, вода, смеће..) застаревају за годину дана, а он се после две године, наводно, сетио, да пише неко извршење-решење? Што сада не казне тог извршитеља због против правног писања решења?
Јадан је наш народ, кад смо до тога дошли. Ово је прави пример да се скраћеница АПП (ако прође-прође) примењује на сваком кораку. Народ јадан, бедан, сиромашан а и неук да се оваквим стварима супротстави. Да се не лажемо, треба ту гомиле и гомиле живаца, читања, писања, а времена је све мање. Ипак, мени се све исплатило након две године. То је некако повратило веру у мени да се борбом постиже резултат.
П.С Не знам да ли да одем да купим неку диплому Правног факултета, с обзиром да је то данас „ИН“, сигурно се нећу обрукати знањем…
Жељко Маторчевић
