Недавно, односно пре неколико година, град на обали Дунава, ето, незовимо га Кертесварош , расписао је конкурс за идејно решење споменика . . .са темом том и том, о томе и томе . . .
На конкурс су се јавили еминентни аутори . Идејна решења, изложена су у излогу, тада још увек постојеће РК ИЗБОР . . .у стечају, или неком другом облику невољног престанка . Револуционарна борба, и није тако пријемчива солуција за равничарске крајеве, у које и наша Варош спада. Истина, крајње је романтично засести у бусију покрај локалног пута, и мало припуцати на локалне Хонведе, или Културсбундовце, али није ни мало романтично крити се по рупама ископаним испод стајског ђубрива – популарно називаним „Партизанским базама“ . У једној таквој живот су свој положили за туђе идеале и Богдан Стојаковић, Клара Фејеш . . .
Ни скривање по салашима није нека револуционарна активност ни романтика . . .као ни бесрамна пљачка ионако гладног народа. . .пардон, пардон, прикупљање хране и одеће за партизанске борце у Босни , а ни добровољна мобилизација „Под обавезно“ која је извршена крајем 1944 – те године, а људство упућено на легендарни „Сремски фронт“ на коме се наша тада Југословенска Армија баш и није прославила . . . Ако већ споменик у Бачкој Паланци мора да се гради, нека он буде посвећен „Осмој офанзиви“ рекох у себи, и дадох се у походе почившем Ђури Краљу, у намери да прибавим фотографије првих колониста у међеђим гуњевима и јагњећим шубарама, како се за завежљајима на леђима, и по којом пушком обешеном преко рамена, или пак ливором за појасом, врте као муве без главе, док их грленим гласом, прозива опуномоћеник команде места . . .хм. . .Народноослободилачког одбора, и упућује у конфисковане немачке и мађарске, односно куће окупатора и његових сарадника.
Ни то није нека тематика за споменик. Али, речи великог Браце, по коме је наше место умало понело име Кертесварош, урезале су ми се у сећање, ако и његово целокупно дело . Кад се ја као мађар не бојим . . .ето . . . Дана данашњег, када би било ког на пример новосађана, или грађанина Војводине, или пак житеља Србије, питали по чему на први поглед, односно на први помен препознају Кертесварош, кренуле би асоцијације пријемчивије Исидориној „Хроници Паланачког гробља“ Вуноплет, Нопал, Грађевинар, Радник, Синтелон, Лимарска, Тодор Дукин, ППО, Меркур, Мајевица . . . ЈОГУРТ РЕВОЛУЦИЈА, ЈОГУРТ РЕВОЛУЦИЈА . . . Мајевица, и два покојна „Југа“ срушила су бирократску војвођанску владу , “ Два Југа“ то Вам је градска четврт у Новом Саду, блиска одредница, становати крај „Два Југа“ значи живети близу некадашњег Југодента и Југоалата, уз Мајевицу из Кертесвароши, три највеће јогуртреволуционарне фирме .
Јогурт револуција, па по томе се Кертесварош памти . Зашто онда да тај славни догађај, када су један комад и други комади . . .срушили „Владу у Новоме Саду“ , не овековечи у хладној бронзи, која би грејала срца наших суграђана, и служила као добар изговор да се убере двострука дневница и гулаш – паприкаш, у свакој прилици, за коју се тражи полагање венаца, по протоколу . . .
Пошто се споменик не подиже у Новом Саду, ето рецимо испред посластичарнице Цариград, где би био ограничен околним зградама, и практично невидљив међу бројним пролазницима, у Кертесвароши, на великом платоу испред Мајевице, могао би доћи до пуног изражаја. Концепција споменика је крајње једноствна . Радник широких рамена , у једноделном браварском комбинезону, са за залактаном кошуљом, разбарушене косе, и брковима „А ла Матија Љубек“ у трочетвртинском раскорачном ставу, замахује десном руком са полупразним тетрапаком јогурта, у правцу Новог Сада, односно на исток, док истовремено симболички, немим бронзаним уснама, извикује добро познату паролу : „Крунићу пииииииииииииииииииип што си народ издо „ Споменик би урадио неки од стопедесетдва магистра уметности, академска вајара, колико их мислим има само у Новом Лугу, првом селу северно од Кертес Вароши . Споменик би био изливен од секундарних сировина, пардон, полуфабриката обојених метала којима је истекао ресурс, који се још увек могу , мислим . . . распитаћу се код сакупљеча секундарних сировина, да ли се још увек могу наћи у кругу устаничке Мајевице, уколико би полуфабриката било више, споменик би био грандиознији . . .
Наравно, ни Приложници не би били заборављени, уколико би прилога било више, а секундарних сировина сакупљених у већој количини, могли би се , у стилу војске старокинеског цара, излити типски радници у кошуљама залактаних рукава, са чашом јогурта у руци, а сваки би. . .преузимао лик, неког од приложника, по принципу „ Што прилог замашнији – то лик светлији“ . Па сад, дали би се стало на споменику, или би у обзир дошло спомен обележје, или пак маузолеј . . . Ето , замислите који би подстрек страним улагањима и оживљавању привреде Кертес Вароши био, када би потенцијални инвеститори, предвођени стечајним управником, у пратњи одбора повериоца, ступили ногом, на велелепни маузолеј, испред Мајевице, а на јулском устаничком сунцу, на десетине аутобуса, препуних школске деце, у обавезном обиласку знаменитог места, од стране млађахних учитељица, светло изблајхане косе, са црвеним марамама око врата, са поносом у гласу, говоре окупљеној деци „Са овог места, су четвртог октобра 1988- ме године , радници из кертесвароши , пешице кренули у Нови Сад, да тамо дају свој неизрецив допринос антибирократској револуцији „ Увек се нађе понеко, да „Избаци „ устаничке паролу „Живео друг Браца“ „Живео Слоба“ „Живео СПС“.
Е. . .да је среће било, не би се данас десет Мајевица тражило за један половни руски хеликоптер .
Дип.правник Вишекруна Ђорђе,
велики беседник Велике ложе Војводине
