U vremenu kada je digitalni svet uveliko zauzeo dominantno mesto u svakodnevnom životu, nameću se pitanja šta dobijamo a šta gubimo i koliko je moguće uspostaviti kontrolu,bar delimičnu, nad virtuelnim svetom u koji ulazimo.
Pored svih prednosti koje nam donosi internet i sav taj tehnološki napredak u vidu umreženih komunikacionih sistema, pojavljuju se i problemi koje moramo pokriti okvirima bezbednosti. Na udaru kao što je i uobičajeno bivaju najmlađi-deca-maloletnici, kao osetljiva grupa. O internet bezbednosti dece treba svakodnevno govoriti, podići svest javnosti, uključiti roditelje, školu … vodeći se isključivo brigom za našu decu. Virtuelni svet je na žalost pogodno tle, za sve vidove zloupotreba, počevši od pedofilije, krađe identiteta, droge, lažnog predstavljanja, plasiranja sadržaja koji kod dece mogu izazvati sve učestaliju agresiju, samopovređivanje, poistovećivanje sa izmišljenim likovima pa čak i kroz on lajn igrice sa skrivenom porukom koja vodi u zlonamernom pravcu. Dečja svest nije u dovoljnoj meri razvijena da može racionalno rasuđivati u određenim momentima. Upravo nakon svega navedenog svrstavam roditelje, kao najveću meru bezbednosti kada je u pitanju bezbednost dece na internetu. Na roditeljima je velika odgovornost, treba pratiti ponašanje deteta i reagovati ukoliko se pojavi problem. U svakom momentu roditelj mora imati uvid i jasnu sliku o tome šta njihova deca rade i gledaju na internetu. Dobro nam je poznata informacija o programima za kontrolu pristupa internetu, kao i programi koji instaliranjem na telefon, tablet i komjuter deteta, mogu pratiti sve aktivnosti koje su im dostupne na internetu. Ovde se ne radi samo o društvenim mrežama, koje su osnov za sajber opasnost, već i o sajtovima iza kojih stoje brojne kriminalističke grupe. Isto tako veliki broj je i samoiskačućih sajtova, koji nose različite slike, klipove, snimke sa neprimerenim sadržajem. Najvažnije od svega ogleda se u razgovoru sa decom, dopreti do njih i konstantnim razgovorima uticati da razumeju šta ne treba gledati i kako se ponašati u virtuelnom svetu današnjice. Sam proces je težak, iziskuje vreme ali to je jedini način da dopremo do prave strane i najboljeg načina u zaštiti naše dece. Ključnu ulogu igraju roditelji, prvenstveno kada su društvene mreže njihove dece u pitanju. Deci treba objasniti kako da koriste društvene mreže, da nije potrebno imati hiljade lajkova, nepoznate ne prihvatati za prijatelje, svaku ne primerenu poruku prijave, fotografije koje postavljaju moraju biti primerene njihovim godinama i sl. Važno je izgraditi poverenje na relaciji dete-roditelj, jer pri svakom problemu koji se pojavi, dete se prvo Vama mora obratiti, tu je osnov bezbednosti dece, baš u tom poverenju i pored toga morate držati kontrolu iz prikrajka. U velikoj meri moramo inicirati predavanja, tribine, okrugle stolove, savetovališta za sajber bezbednost i edukacije, sve to u cilju što bolje zaštite i bezbednosti naše dece na internetu ali i odraslih, jer smo svi moguće mete bilo kog oblika sajber kriminala. „Internet je dugačka dvosmerna ulica, a pravac kretanja određujemo mi sami.“ Autor teksta: Maja Raković
