Читам ових дана ове глупости које пишу ови неостварени комунисти, новокомпоновани верници, ови што воле Гроцку до последњег динара из буџета.
Ја као неко ко је задојен четничким млеком, коме је деда стрељан 45 – ете од руке комуниста, не могу да останем нем на све ово.
Као прво ову општину су јахали од 45 – те комунисти па, малтене, до дана данашњег. Зато су нама увалили депонију Винча где цео Београд избацује смеће, нуклеарни институт Винча, највеће дивље насеље Калуђерица, најлошији прилаз Граду. Једноставно смо систематски уништавани последњих 80 година, и то није сигурно случајно.
Овај јуловац, Мирин цвет у коси који је написао онај текст како је он забринут за грочанску цркву , толико је зла нанео овој општини и још увек не може да се скине овом народу са грбаче, и ако је све услове за пензију стекао. Приватизовао је 10 локала и 3 фирме и превео из државне својине у лично власништво, и он нас сад учи како да се понашамо у цркви, кад волове да печемо и како да се молимо. Срам га било. Уз сваку власт се гурао само да извуче корист, и свима је љубио скуте.
Ја идем у грочанску цркву од кад знам за себе, па и кад то није било препоручљиво да се ради. Данас кад дођем, не могу на врата да уђем од силних комуниста и ажурираних верника. То би можда и било у реду, да они прихвате онако како смо од памтивека то поштовали, него они сви паметују и објашњавају како треба приповедати, да ти је просто мука да слушаш. Они би и цркву приватизовали да могу.
Други паметни који се јавља и коментарише текст, председников отац из Пудараца. Нико не спори да је он вредан и радан човек, ал немој да нам сада набацује на нос то што је он уложио у Цркву у Пударцима.
Он је веома блиско сарађивао са тим истим комунистима, подржавао их, па највећи капитал је и направио за време њихове власти. Сви се сећамо како је једини имао повлашћену цену горива, снабдевао државне фирме робом, куповао по јефтиној цени пропале продавнице и локале државних фирми. После кад су пали двехиљадите, одмах је дошао код нас у СПО, и мислио да може парама да купи позицију.
Боље би му било да гледа како да исплати дуг пољопривредницима које је у црно завила његова породица, него да баљезга по коментарима да су му уваљивали робу, кад добро зна да су га опљачкали његови људи од поверења.
О председнику општине Гроцка нећу ни да трошим речи, и ово што лаже док зине и што пече бикове усред поста, што тужака људе. Ја га донекле и познајем па му и не замерам пуно, није он крив. Једноставно од дрвета које се намени за будак не прави се виолина.
А и ви новинари претерујете мало, ако видите да нешто гори, не морате да доливате уље на ватру. Мало се уздигните од свега, ипак је ово општина свих нас па и вас, не морамо увек да шаљемо лошу слику о нама.
Будимо људи.
Лепо је што се у општини уноси бадњак, ломи чесница, плива за часни крст…
Много има и лепих и позитивних ствари у животу, само треба свет гледати из лепше перспективе.
На крају ћу написати једну кратку и поучну причу.
„ Објашњава деда унуку да у сваком човеку постоје два вука, који се нон стоп боре, један је добри вук, а други је зли вук.
Пита га Унук, – Ко победи у тој борби, деда?
Деда – Па онај кога храниш!“
Заборављени Грочанин из СПО-а
