Васпитавани смо у детињству као Калимеро да верујемо да добро побеђује на крају. Наивност која нам је усађена скупо смо платили.
Мало ко је веровао да ће ЈНА да подведе војску у Словенији, а онда прихвати понижавајуће повлачење. И да ће Милошевић продати Крајину, а учинио је то. И Српску је оставио на цедилу. Шешељ је 1995. добио алиби хапшењем у Гњилану, али не и после напуштања Косова 1999. А остао је у влади. И Тома Николић и Вучић, министар информисања задужен за прогон оних који су указивали шта следи на крају.
А ко је веровао да ће држава да опљачка штедњу грађана и да ће преко инфлације да их натера да се лише и марака у сламарицама?
Многи нису веровали да ће ДОС дотући економију земље. Ни да ће Тадић да изроди Дачића и Вучића и заокружи лоповско-паразитски систем. Или да ће Вучић и Николић да наставе Тадићево дело и доведу просечну плату до нивоа нижег од албанског, опет у име европске лажи. Ни да ће Шешељ да постане Вучићев портпарол.
Многи не верују ни да власт краде гласове. А краде их од почетка вишестраначја. Па, макар би Вучићеви и Шешељеви идолопоклоници морали да се сете да су их социјалисти покрали 1997. када је Војвода победио Милана Милутиновића у трци за председниковање, па пристао на крађу у замену за улазак у републичку владу, а Тома и Вучић богами и за државне станчуге приде.
Ко би се свега сетио. Последњих 25 година научио сам да верујем у људско зло, свирепост, нискост, пакост, алавост… Тамо где никада не би смело да их буде.
Зато верујем да су избори покрадени. Да би се заузело више места у управним и надзорним одборима, више паразитских плата, више тендера, комбинација, послића, курви и јахти, авиона, камиона, милиона… Да би се задовољиле примитивне сујете оних које ниједан послодавац не би примио на посао.
И не интересује ме опозиција сама по себи нити имам неког фаворита. Ни колико је људи заиста до те мере преварено да гласа за оне који их сиромаше. Ни онај један што има 44, а не 144 године чиме се забашурује чињеница да је огроман број гласова у питању.
Интересује што у Србији има 800.000 гласача у бирачким списковима више него пунолетних грађана. И што одатле може да се захвати колико се хоће. И што сиротиња може да се уцењује радним местом, брашном и зејтином ако не гласа како јој се нареди.
Није ту више реч о демократским принципима, како то упорно неки од лидера опозиције понављају сежући до Волтера.
Шта Србин, осиромашен, лишен права на рад, школовање, здравствену заштиту и достојанство може да зна о Волтеру и веку просветитељства. Срби иду кроз самопослуге и пијаце као кроз музеј и на то им се своди учење историје и филозофије.
Нити је реч о Европи и Русији. Џаба Шешељ проглашава Двери за филијалу америчке амбасаде. Ено му „Руска реч“ на српском језику изашла с насловом „Руски експерт о улози Оебс у фалсификовању гласова на КиМ“.
Реч је о глади и беди, о очају родитеља и деци рођеној да буду робље политичко-тајкунске класе која се запатила у Србији, а тренутно оличене у отпацима свих странака окупљеним око Вучића (Горан Весић, Кори Удовички, Синиша Мали, бивши помоћник министра за приватизацију Млађана Динкића и слични под којима је чак и рудник злата постао губиташ, а превише их је за набрајање).
Реч је о расподели друштвеног богатства између све богатијих и све сиромашнијих. Постоје само два начина да се то реши. Онај бољи су избори, а власт очито не верује ни у могућност другог начина.
