Други основни суд јуче је поново првостепно осудио бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића и то, више него првог пута, на пет година затвора.
Након што је суђење завршено, по изласку из суднице Драгољуб Симоновић није издржао да не „добаци“ нашем новинару.
-Шта снимаш гованце једно, „упитао“ га је Симоновић.
Учинио је то Симоновић са све рукама у џеповима, нимало забринут што му је досуђено пет година робије.
Симоновић је, за разлику од осталих осуђених, пресуду дочекао у судници. Међутим, од његове подршке на самом почетку суђења и раније, приликом подношења оставке у ГО Гроцка, није остао апсолутно нико. Симоновић је био препуштен сам себи.
Нисам успео да разговарам са грочанским функционерима, истим оним који су у јануару 2019. године тапшали Симоновићу (видећете у снимку изнад) и давали му подршку у борби против „медијске хајке“ која је, наводно, вођена против њега, како биx чуо њихово мишљење о пресуди. Оно што знам јесте да се ти грочански функционери, укључујући и садашњег председника ГО Гроцка, Драгана Пантелића, понашају исто као Симоновић. Новинари Жиг инфа су и даље непожељни, и не допушта им се да обављају своју „делатност“.
Судија се јуче посебно осврнуо на висину казне за Драгољуба Симоновића, рекавши да је Симоновић у време обављања овог кривичног дела обављао јавну функцију.
„Драгољуб Симоновић је као функционер општине Гроцка био дужан не само да трпи критике на рачун своје функције већ и да покаже висок степен толеранције. Он је искористио свој положај и утицај да предузме недозвољене радње у циљу опомене Јовановића да престане да се бави истраживањем”, навео је судија, додајући да Симоновић током поступка „није показао емпатију према оштећеном”.
Ову изјаву поступајућег судије, нажалост, можемо употребити и у садашњем времену и да уместо Драгољуба Симоновића, поставимо име и презиме садашњег председника, Драгана Пантелића.
Како нисам успео да допрем до грочанских функционера, како бих чуо њихово мишљење и евентуално неко извињење због претрпљенога нама са Жиг инфа, обратио сам се „обичном човеку“ који је здушно подржавао Симоновића.
Реч је о једном мом течи из Симоновићевог места, који му је био међу подршком на првом заказаном рочишту.
Јуче сам течи саопштио да је Симоновић добио пет година затвора због паљења куће, те га након тог сазнања питам како се данас осећа, када зна да је био у отвореној подршци човеку који се по други пут осуђује, јер је запалио мом колеги, а његовом земљаку, кућу.
Љуби те теча, па ја сам бре био на том суђењу исто као и ти, на истој страни, рече ми теча.
Чек, упита ја течу да ми појасни, значи течо ти си био заправо подршка Милану Јовановићу.
Него шта, потврди ми теча и рече да је у гужви, видећемо се…
Нажалост, овај мој теча је само један од примера већинског народа у Србији. Испашће да Симоновића нико није ни подржавао и да се сада сви згражавају над оним што је радио. Иако снимци указују да је другачије било и да је Симоновић био изузетно вољен, данас је ситуација као да се ништа није десило. Дојучерашњи обожаваоци Симоновића, данас су обожаваоци Јовановића (новинара).
Оскард Вајлд је то лепо описао:
- Постоје тренуци када човек мора да одабере да ли ће живети сопственим животом – пуним, целим, заокруженим – или ће допустити себи да води лажан, шупаљ и понижавајући живот, какав друштвена хипокризија од њега захтева.
Жељко Маторчевић
