Одавно је Јован Дучић у свом делу „Благо цара Радована написао да „није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће, тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће“.
- Ако су среће случајне, несреће нису случајне. За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или нас порок. Зато човек кроз цео живот чини себи самом више зла него добра. Што успемо својом памећу, покваримо нашом ћуди али што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима, и најзад, што постигнемо својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом, написао је још у истом делу Дучић.
Постоји запис да се Мала Лидија није успела да се сакрије од Менгелеа. На њој је тестирао вакцине. Након безбројних ињекција, била је више мртва него жива. Кад је њена мајка кријући се ушла у дечију бараку како би јој дала нешто хране, нашла је своје дете у несвести. Лидија је лежала на дрвеном кревету под високом температуром.
Менгеле није био ни болесни садиста, нити фанатични националсоцијалиста – написао је Зденек Зофка у својој књизи „Гинцбург у време национал-социјализма“. Тај историчар претпоставља да је он био „бескрајно циничан“. И да је због тога могао своје жртве да посматра не као људе, већ као „мртви материјал“.
Менгелеови су била утицајна породица. Карл Менгеле, Јозефов отац, још пре рата је водио фабрику „Менгеле и синови“ која је успешно производила пољопривредне машине. У новембру 1932, Карл Менгеле је хале своје творнице ставио на располагање за предизборну кампању Адолфа Хитлера. У мају 1933. постао је члан НСДАП.
Након рата, фирма послује још успешније. Карл Менгеле постаје одборник у градском већу и други градоначелник. Године 1952. проглашен је за почасног грађанина. По њему је названа једна улица. Кад је умро, фирму преузима његов син Алојз, Јозефов млађи брат. Предузеће је у међувремену пропало.
У ГО Гроцка, од 9. јула 2024. године на њеном челу, односно као председник именован је Др Саша Чапрић. Био је на листи оне странке чији председник каже да су професори Биолошког факултета „лажљивци“ јер су написали препоруку, односно урадили студију поводом „ископавања“ литијума.
Наравноученије, да верујемо председнику на реч да су професори лажљиви и да никако не прочитамо оно што су написали. Јер ипак је председник најстручнији у овој земљи.
2018. године, након што сам пребијен на улици а затим је запаљена кућа колеги Јовановићу, било је разлике у наступу. Научен сам да кажем да „постоји сумња“ или се „сумња“, док је колега Јовановић био много директнији и рекао да иза мог пребијања, односно паљена његове куће стоји нико други него председник општине Драгољуб Симоновић. Шест година након што је то Милан Јовановић изговорио, Симоновић је осуђен због таквог дела на 4 године и три месеца затвора.
Недавно ми је колега Јовановић рекао да данашњем председнику треба додати П, односно да уместо Др буде Дрп Саша Чапрић.
Нисам нешто за радикалне методе, али се онда сетих управо да су садашњи напредњаци потекли од радикала. Они су заправо, по мом скромном мишљењу, још затуцанији од радикала. И зашто бих ја уопште био скептичан према Јовановићевом ставу, када је био у праву и те 2018.? Реално, када погледамо садашњу политичку ситуацију, то је тако. Ето, баш ме занима и шта садашњи Др (п) председник Гроцке мисли о ископавању литијума, али не као председник већ као лекар. Или, рецимо, шта мисли о онима које је запослио као помоћнике или саветнике „искључиво по својој савести, а не због тога што му је други то наредио“.
Захваљујући ангажману професора гимназије Зигфрида Штајгера, у родном месту Јозефа Менгелеа Гинцбургу подигнут је споменик Јанушу Корчаку, пољско-јеврејском учитељу који је 1942. убијен у немачком логору смрти Треблинки. Штајгер је покренуо и драмску групу која од 2005. изводи комад „Потпаљивање – или Јизеф М. и његови истомишљеници“.
„Критикујемо све лекаре који спроводе злочиначке експерименте на људима“, каже Штајгер.
Ако до сада нисте схватили постојање Жиг инфа, можете га пронаћи у изјави Зигфирда Штајгера, јер ово данас није ништа друго до злочиначког експеримента над преосталим Србима.
Ипак, највише треба послушати једног другог мудрог доктора, Арчибалда Рајса. Волео је српски род и итекако је имао шта да им поручи. А једна од порука је и следећа:
„Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!“
Жељко Маторчевић
