Повремено читајући понешто од некога ми се деси да у својој глави поведем разговор са тим ликом и онда му свашта кажем. Понекад похвалим, понекад покудим, некад опсујем, некад ме умири, некад ми разигра машту, а некад ми се просто згади…
Али, да не бих васколики свемир оставио без својих изузетних менталних достигнућа одлучио сам да своју мисао уоквирим у један подужи текст којим ћу се обратити колико читаоцу толико и онима који пишу. Дакле, да кренемо.
Да ли си свестан тога у ком времену живиш? Да ли ти је јасно да слепи не треба да користе туђе очи, већ изоштрен слух, да глуви не треба да користе туђи слух, већ изоштрена друга чула, да глупи не треба да користе туђу памет, већ своје могућности? Да ли си свестан да си преварант, лопов и надасве одвратно живо биће ако рачунаш на туђе као на своје, ако калкулишеш с нечим што ниси стекао и да си тако самог себе осудио на најгору могућу казну? Да ли знаш да тиме што чиниш само показујеш колико си самозадовољан и колики си егоиста и да свако мислеће биће зна да си најгори идиот у најгорем смислу те речи? Да ли капираш да те нико ко је остао иоле нормалан више не сматра делом човечанства, па самим тим ни делом себе, већ те само гледа као туђина који штети? Ниси? Е, па тако то иде кад се мисли само на себе…
Тај до посвећености набилдовани егоизам који живиш није само твоја ствар и не тиче се само тебе, већ утиче на многе начине (које ти наравно ни не видиш) на многе друге, па и на оне које никад ниси упознао, нити ћеш, јер ти твоје блажено ваљање у каљузи толико прија…
Живиш на почетку двадесет и првог века по хришћанском рачунању времена и ако кренеш од те тачке да помислиш да то рачунање времена није нити једино, нити баш најтачније (иначе не би морали на сваких четири године да додају један дан да би се поравнала рачуница) онда си већ почео да разгибаваш вијуге и то за почетак и није тако лоше. Дакле, почев од тога да је хришћанство само једна од преко хиљаду религија има много других разлога да не схваташ све што ти се сервира здраво за готово, већ се понекад запитај да ли је све баш тако како су ти причали, како су те учили и градили ти мисаони, емотивни и друштвени склоп. Време је у овом размишљању од изузетне важности, јер је показатељ сасвим других ствари, а пре свега промена. Да ли те промене иду у корист свеопште добробити или не, то је сасвим друго питање, али чињеница је да су ту, да постоје и да су већ извршиле свој утицај на живот на овој планети. Не мислим само на човечанство, већ и на друге врсте и на природу као целину и међусобне односе разних врста и на последице по целину коју овај свет чини.
Временски ток је неприродно убрзан, или је некад био неприродно спор, што опет зависи од тачке гледишта. Али, оно што јесте важно за ову причу је да мораш без премишљања да схватиш и прихватиш да струја није била коришћена од стране људи до почетка двадесетог века, што са ове временске перспективе значи од времена твог прадеде. Е, сад схвати и следећу ствар. Пре струје су људи хиљадама година из генерације у генерацију живели јако слично у односу на претходну генерацију. Неки твој предак је проводио свој век у истим животним условима као његов предак, који је такође проводио свој век као предак тог претка и тако јако, јако дуго. Ту се не ради о томе да ли су користили вуну и лојаницу, већ пре свега о томе да су појмови били другачије распоређени. Онај који је живео пре тебе у тридесет и осмом колену је појам слободе и ропства видео скоро исто као и онај који је живео пре њега десет или двадесет колена, јер су услови били слични. Наслеђивале су се идеје, схватања и обичаји из колена у колена без икаквих или са изузетно малим променама. Сад предочи себи одакле тај религиозни жар да је све под тачком гледишта вечности. У време настанка тих данас толико доминантних религија се из генерације у генерацију није мењало много тога и тако су постављали све као вечите истине, као аксиоме, као недодирљиво. Свако дете данас зна да је један одређени модел телефона само боља верзија од претходне и да ће ускоро стићи још бољи модел, али твоји преци ту врсту размишљања нису гајили, јер нису имали представу о томе да се услови мењају у много ширем и обимнијем смислу. Они су функционисали у датим условима, као и њихови преци и нису се много замлаћивали око тога да мењају услове из основа, већ су живели по унапред постављеним стандардима. Од изузетне важности су биле способности и могућности појединца, јер само тако су могли да се промене услови који су доводили или до напретка или до пропасти једне веће целине, као што је на пример породица, или град, или држава…
Нема ту неке велике мудрости. Људи су знали како функционише свет око њих и знали су правила игре, па су или у оквиру правила напредовали или пропадали, или су наметали другачију варијанту тих правила да би се наметнули или пропали и тако повлачили са собом своју ближу околину, а они заиста велики и веће целине као што је народ, а они највећи цео свет.
Сад удахни и размисли. Који су то великани који су представљени као зли и изузетно покварени у твом садашњем животу, а који су они који су представљени као благо човечанства? Размисли о томе да ли си само гутао унапред сажвакане истине као беби-папу и колико си пута озбиљно помислио да није све баш тако како су те учили, а кад схватиш да није, врло брзо ћеш схватити да су те често погрешно учили да би могли и да те искористе за њима знане сврхе у датом тренутку. А ти циљеви, узгред буди речено, често умеју да буду краткорочни и потпуно бесмислени у односу на стварност која нас окружује.
Кад почнеш да размишљаш о таквим стварима врло брзо ће да ти проради црв сумње и временом ће бити све јачи, јер се тај црв храни колико лажима толико и истином, тако да има вишеструке изворе прехране, па не може да остаје исти, већ расте. Храниш га и он постаје јачи и тера те, хтео ти то или не, да почнеш да размишљаш, да упоређујеш, да провераваш, да обраћаш пажњу на ствари које су ти раније изгледале безначајне и успутне, док се у једном тренутку не осетиш довољно великим зналцем да мислиш да можеш њиме да управљаш и то не само у свом интересу, већ и код других. Е, тад си најебао, ако си лош карактер, јер ћеш га користити само за своје ситносопственичке циљеве и постаћеш кретен са утицајем. А имаш и другу могућност, а то је да не постанеш кретен…
Наставља се…
Освалд Томовић, Гл. и одговорни konkretno.co.rs
