Са традицијом од скоро једног века (можда и више, не знам тачан податак) одржава се Илиндански вашар у Гроцкој и то тачно 2. августа сваке године.
Комунистичка власт после другог светског рата се досетила, пре тачно 56 година или 1967. године, да Илиндански вашар претвори у Грочанске свечаности, као и да га продужи за још пар дана.
Као и сваки тадашњи, и вашар у Грокој био је пољопривредно-забавног карактера. Срећна времена, родне године вашарима су давале посебну чар. Тад је пољопривредник био поносан својим занимањем. Од пољопривреде је могао да живи, да стиче богатство. Уосталом, није подручје Гроцке без разлога некада и прозвано „мала Калифорнија“
А на вашару свашта.
Окупљало се двадесетак хиљада људи из околине, Заклопаче, Смедерева, Бегаљице. Гастарбајтери су увек били главни гости. За Светог Илију обавезно узимају одмор и из Аустрије, Шведске или Француске, луксузним аутомобилима, право за вашар у Гроцку. Обавезно је било да се под шатор уз изазовне певачице падају у севдах или их ките „дојч маркама“.
Поред, већ од ујутру постављених шатри (никако – шатора!), вртела се јагњад и прасад на ражњу а музиканти се полако припремали за ноћни маратон. Ту, негде предвече, знали смо као клинци да се пришуњамо, не би’ ли искукумавчили на неку фору да умочимо комад сељачког ‘леба у плеК испод ражња (ма, имали смо ми то и код куће, ал’ деца к’о деца – оно је слађе!)А испод шатре видимо оооогромну виолину поред музиканата! Устадоше људи и један од њих узе оно чудо у руке! У другој руци држи нешто налик на дрвене рашље и у њима парче жице начичкано прапорцима, па удри! Кад је почело – ум-ца, ум-ца, стомак и бубрези почеше да лутају по телу! Каква хармоника, какво ћемане, ОВО је ТО! И, то само ТРИ жице! Дрма оно шаторско крило к’о да дува кошава! И наши, а и гастарбајтери су то обожавали.
Да, такви су били вашари, готово у читавој Србији, а народ срећан. Међутим, пролазило је време, вашари се претворили у којекакве свечаности. Пољопривредници постали сиромашан слој, једва преживљавају.
Овогодишње свечаности у Гроцкој, према првим информацијама коштаће и преко сто хиљада евра.
Што би рекли момци из групе Црни Церак, који су имали концерт ове године,
Кеша никад доста, вечерас не знам ко сам
Док улазим у кола, курве силазе са стола
У стану она гола, ништа преко фона
А са браћом пола-пола (Пола-пола)
Какве је ове године био „вашар у Гроцкој“, можда најбоље описује један Грочанин, који је своје утиске објавио на Фејсбуку.
- Кум и ја оверисмо и овај вашар.
Утисци – слабо.
Фале зезанције за децу, фале шатори већи и мањи, фале тезге мамипарама, фале занатски производи, а све фали јер фале народу паре у земљи економског тигра.
Не фали кичерај у виду најпознатије швалерке српске естраде – Бакуте и носталгија општинара за деведесетим, које су реинкарниране у текстовима „Црног церака“.
Ту се Панта отворио, као да плаћа из туђег џепа!!!???
Не фали ни буке и питам се може ли се томе стати на пут? Уз мало воље и апаратуре, све утишати за пар децибала и опет би се све чуло и нико не би био на губитку, а бубне опне би одахнуле.
Гроцка је опрана, буџет опран и гласачи подмирени играма, а сендвичи следе после Нове године.
Не знам за вас, али ја бих да се вратимо у доба вашара, некако су ове свечаности изгубиле душу. Постале су бездушне, као и политичари који их организују.
Жељко Маторчевић
