Један аутор са сајта Вукајлија тврди да је шлихтање „једна од најљигавијих и најгорих људских особина, оличење лицемерја. Осим одговарајућих умилних речи и молби, које вам упућује када јој нешто треба, шлихтара поприма блажени израз лица са просвећеним осмехом полу-лудака.“
Вероватно је много је сликовитије шлихтару назвати чанколисцем. Човеком који ће користити све могуће ресурсе, увлачећи притом и споствену породицу како би са себе скинуо, очигледну одговорност.
Овај пасус изнад написан је пре годину дана, а односио се на понашање председника ГО Гроцка, Драгана Пантелића и његовог односа са његовим бившим замеником, сада само одборником, Дејаном Влашковићем. Уколико некога занима какав је то однос био може кликнути на ова плава слова изнад, али и не мора, јер историја шлихтања је достигла један нови ниво.
Грлио се и љубио данашњи председник са бившим замеником градоначелника, данас министром Гораном Весићем. Веско, како га је звао Пантелић, био је оличење поштеног политичара, најбољег пријатеља, човека који је све дао за Гроцку, укључујући и највећи буџет.
Након прошлогодишњих избора, Веско је постао министар а на место градоначелника дошао је Шапић или Шапке, како га зове Пантелић. Тај Шапке је био крвни непријатељ Веску. Исто такво мишљење имао је и Панта. Ал, поста Шапке градоначелник, те је ред сада да заборавимо на Веска.
Тако је Шапке данас, што се тиче председника Драгана Пантелића, судећи по излагању на последњој седници ГО Гроцка, исто оно што је био Веско. Односно неко ко је најбољи човек, толико да нема бољег и да је он који је за Гроцку дао највише.
Председник Гроцке подсећа на култну сцену из филма „Ужичка република“ и на радника фотографске радње. Када партизани ослобађају подручје некадашње Ужичке републике код фотографа у радњи су окачене фотографије великана партизанских вођа и партизана уопште. Када су затим Немци повратили то подручје, код истог фотографа освануле су фотографије са истакнутим немачким војсковођама.
Слично тако данас и председник Гроцке, јер, како ми се чини, не могу се они изменити колико Панта може направити фотографија. Ипак, да завршим као и у прошлогодишњем обраћању јавности, да подсетим да у српском језику постоји израз пацер. Он је заправо незналица, несолидан радник, петљанац, шепртља која само прави штету.
„Као казну за пацере некад су се у школама користиле пацке. Данас су укинуте, па зато је међу нама све више пацера“, пише један посетилац Вукајлије, уз напомену да је пацер исто што и дунстер. То није баш тако – да би неко био пацер не мора да буде и дунстер. Јер, док дунстер има скромне перформансе мозга, са пацером може бити све у реду. Он је једноставно забушант, неурачунљив или почетник. Председник Гроцке је као неки фудбалер који је управо промашио празан гол, а игра за тим за који навијате.
Жељко Маторчевић
Насловна фотографија: Фотомонтажа
