Но, свака зарада од тог посла ишла је за покривање трошкова око акција, набавке производа, трошкове горива, трошкове за изнајмљивање камиона, комбија, рачуне за интернет и остало.
Како год, ове године сам била заиста приморана да замолим два приватника да изађу у сусрет и оба су радо прихватила али са једном задршком.
Постављам себи а и другима питање, зашто неко не жели да се зна за његов допринос? Одговор ми сам по себи следи из искуства које сам имала и из искуства других. Много „социјално-угрожених “ породица или појединаца, пошто им је омогућено да не раде а имају примања, редовно по цео дан проводе на интернету, неко на лап-топу неко на добром телефону и прате вести које се тичу добрих људи који помажу друге. Не прође ни пола дана, телефон доброг човека, или фирме се усија као и сандуче Инбоxа, где се шаљу поруке да се помогне. Из искуства, такође, знам да доста таквих угрожених и није угрожено, али једноставно користе „систем“. Поред система користе и децу, коју стављају у први план, без обзира да ли је у питању породица или самохрани родитељ. Чак и када се превара открије све се заврши на томе да нико никог није терао да поклони и да.
Не знам, и не бих ни желела да знам како се ради на терену, када се прави критеријум ко заслужује социјалну помоћ, само знам да праведно
није. Скакање на доброг човека или фирму је један од заната који је у успону, нарочито сада када иде Нова година, тако да нека породица добије
пар пакета за децу, док има доста породица које могу о томе само да сањају али…систем је такав.
Разумем донаторе и привреднике који желе да буду инкогнито, али где је та онда моја захвалност, како да се људима одужим јер желим да знају сви
да су помогли, не мени само да урадим једну акцију, већ су помогли породицама да добију пакет у коме је спакован богат асортиман, хлеб, штрудле, кућна хемија неколико производа, производи за личну хигијену, сухомеснати производи дуготрајни, дуготрајни намази, основне животне намирнице, слаткиши, дебеле чарапе. Вредност тих пакета је око 25.000 динара.
Данас је празник и Слава Света Мати Преподобна Параскева. 2007. године, Јелена Поповић, покојни Неша и ја смо отишли у Звечанску и однели пун пунцијат ауто донације за децу. Тада нисам ни сањала да ћу 13 година касније урадити акцију опет на тај дан, а у међувремену ни сама више не знам колико ли их је било, а тек ће бити. Моја мисија на земљи није била та да останем мајка, али негде у белом свету Отац Војислав Билбија говори о Сиротињској мајци из Гроцке. Не Српској већ Сиротињској, јер код мене не постоји разлика у вери, националности већ у човеку и нечовеку.
Морам да се насмејем, али једна од предности Цовид-19 је та, што не само Света Петка већ сви свеци, могу да одахну ове године. Да објасним за неупућене великобошце и Српске квази домаћине и домаћице. Уназад свих година питам се колико сам породица, где идемо на славу, чула да благосиљају Свеца у односу на оне који су кукали колико их је слава коштала. Кукањем на новац колико сте потрошили и на количини хране коју су Вам гости појели, стављате окове на Свеца чију славу славите, па је њему тај терет сметња да вас чува и пази од сваког зла. Уколико не знате, Слава Вам је СВЕЋА, КОЛАЧ И ЖИТО, остало је само пажња према гостима да их угостите, јер су дошли да увеличају славље. Такође, драге домаћице, ако ВАС НИКО није научио, Славски колач се не баца у контејнер, ако сте толико бесне, ставите га бар поред, па ће неки пас или мачка, миш или буба да поједе. Поделите и уделите што остаде са Ваше
трпезе. Срам Вас било да колач нисте поделили гостима.
Док се храна баца са славе у истој улици, можда живи сама удовица, или удовац, мајка са нејаком децом, болестан човек. Нема те свести да се
део стави на послужавник па однесе да се намени за здравље, љубав и срећу укућана који славе… већ ланци око ногу Свеца који треба да чува
породицу саткану од фискалних рачуна из продавница.
Најлепши приказ зашто желим здравља и напредка људима и фирмама које су ову акцију помогли, нека покаже снимак који говори много више о ономе
о чему се слуша. Али то је само снимак за два дивна човека приватника из Гроцке којима ће снимак рећи шта су они учинили за друге.
Живите дуго здраво и са љубављу према себи и својим ближњима јер све што чините остављате њима.
Светлана Цеца Урошевић
*Лични став аутора текста није мишљење Жиг инфа
