Поштовани Уредниче
Пишем Вам као председница Хуманитарне организације “Чаролија Пепељуга21.века и Пријатељи”, поводом престојећих празника Бадњег дана, божића и Нове године.У многим медијима и на интернету пред Нову годину,као и претеклих времена позива за скупљање поклона има доста.Оно због чега Вам пишем,не знам да ли политика Ваше куће хоће да подржи ову молбу је и позив људима добре воље.
У свом дугогодишњем раду,имала сам прилике да будем донатор домовима деци без родитељског старања и свратишту,како директо тако и индиректно,свесна сам чињенице тежине положаја деце која су ту,као и старих лица.У таквим акцијама учествовала сам до прилике док нисам схватила да сам морала да чекам ред да бих била примљена јер испред мене је било неколико донатора само у једном дану,а нисам ишла дан уочи нове године.Тада сам донела одлуку да следеће акције буду усмерене деци која се налазе у социјално угроженим породицама и то махом ван Београда.Стога имам једну молбу за све људе добре воље као и донаторима из фирми и институција које желе неког да обрадују.
Како се наводи у једном новинском чланку http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:578922-100-bogatasa-tesko-koliko-i-pola-Srbije
У РСрбији живи око 200.000 сиромашне деце,која нису само у Београду,али испада да је за многе донаторе и људе битан само Београд,и то махом институције, које ипак имају основа за своје функционисање од стране буџета.Сиромашна,нећу употребити модеран израз „социјално угрожена „ деца, јер сиромаштво није ништа због чега би се неко дете стидело,живе махом по селима и планинама, где ретко која организација ОЦД или удружење грађана иде да обиђе ту исту децу и да им однесе поклон.Постоје људи који би и то хтели,али на жалост не могу да дођу на ред од „звучних ОЦД „ које или имају разрађене канале за донације или нешто друго, код донатора и тако ми се ових дана јавило пуно малих удружења и појединаца који би јако хтели да обрадују децу али на жалост њихове руке су везане.Предпостављам да ћу навући на себе јако велики гнев оних „хуманитараца“ који знају како се ради,лично сам доказала да то не умем,и то је потврдила награда коју сам ове године добила први пут и додељена у Србији ,испред фондације Траг, за изузетан допринос филантропији.
Но,то ме не мучи,колико сама мисао,да ће ове као и многих година пре, нека деца добити сијасет поклона док ће многа спавати дуго,гладних стомака,без лутке,играчке,бојица,бојанке ,шта год што би представљало ону чаролију због које и постоје празници.
Моја молба за појединце,без обзира где се налазили и у ком својству, или да будем прецизнија МОЈА ПОНИЗНА МОЛБА,за ЧОВЕКА,је:
Уколико знате за сиромашно дете,да ли у граду(не само главном ) ,селу, варошици,преко фамилије,комшија,медија,спакујте поклон ,макар садржао бомбоне и чоколаду(тако недостижну за многу децу) организујте некако да то стигне до тог детета,и док посматрате Ваше дете које се можда не уме обрадовати ионако скупом поклону помислите на дете у некој трошној кућици која је сво умазано од тек смазане чоколаде и радујте се јер сте учинили велико дело, јер ништа нема богатије, него кад вас болестан човек или дете тако невине душе благослови у својим мислима захвалношћу.Ви ћете за њега бити нека „Тета или Чика“,али Ви сте унели макар за тај дан посебну чаролију у нечији дом,јер се у њему нема ни за поштен ручак.А тек играчка…Или оставите испред кућног прага, на капији оног детета за које знате ту живи,и тако следите пут и дело нашег Светог Николе који је и сам био претеча популарног данас Santa Klaus
Свети Никола,чију Славу и наша кућа ове године као и ранијих на жалост само обележава, је имао и сам чаробан живот.Када је постао Епископ самим чудом,наставио је традиционално своју милосрдну мисао и наставио је да помаже свима,којима је могао и према својим могућностима.Тако је једног дана стигла до њега јако страшна и тужна вест да је један угледни човек а доброг срца осиромашио.Једноставно увек је било неког тешког времена па и тада десило се да човек изгуби све што је имао а уз то три кћерке стасале за удају су биле затечене стањем које је снашло породицу.Отац је решио да прода најстарију кћерку да би се беде и страшног усуда спасио,и то чу Свети Никола и реши да помогне породици али кришом.Једне ноћи пришуњао се прозору куће, несрећног човека и чу његов плач од туге и бола срца његовог јер ујутру су требали да дођу да воде дете.Свети Никола узе оно мало златника што сакупи па их онако са све врећицом убаци кроз прозор и побеже.Уплакани и забринути Отац чу нешто да је лупило па угледа врећицу,узе је у руке,отвори па кад виде златнике, обрадова се јер је кћер спашена.На жалост ситуација се понови ускоро па човек дође опет до тога да прода кћер.Чу то Свети Никола, реши да поново помогне и опет кроз прозор улети вречица са златом,али човек сад не похаја за вречицом колико за знатижељом,да сазна ко то прискаче у помоћ.Нигде никога не беше,јер је спасилац утекао на време.Човек се извуче опет али га гризла савест како да захвали свом спаситељу те пребегне лукаству и разгласи како је опет у невољи,решен да овог пута буде мудрији и ухвати спасиоца.Кад Свети Никола чу вест о невољи реши да опет помогне, отуда и изрека „Свети Никола трипут помаже“ или негде „Бог три пута прискаче у невољи“.Ноћ,кућа којој приђе Свети Николај и таман да убаци врећицу,кад га изненади човек,који искочи испред њега те препознавши га,паде на колена, те пољуби Епископу ноге и замоли за опроштај што прибеже овом лукаству,али желео је да види ко је то..Тада га Свети Никола,подиже на ноге те му рече да не сме никоме да каже кога је видео и ко му је помогао.Та његова заповест беже држана док се Епископ не упокоји,а тада је истина о његовом делу и делима изашла на видело.У Србији постоји још увек негде веровање у ово предање те се чарапе или корпице оставе на неко видно место или се поклон чудом нађе под јастуком или у кревету
Боли ме што смо као народ почели да се стидимо и да заборављамо једну лепу одлику наше нације, која нас је красила кроз векове ,а то је човекољубље да се помогне сиротињи оној правој а не да је игноришемо. Питам се шта остаје генерацијама које долазе?Светог Николе слави пола Срба,тиме се поносимо,но да ли следимо заиста његов пут као и осталих мученика иза којих се кријемо и бусамо у груди,показујући колико смо велики и достојни?
Напомена
Овим тестом нисам хтела никога да увредим,већ само да укажем на неке нелогичности,.
Хвала на одвојеном времену, и Вашој снази да ову молбу објавите,али једноставно чиним колико могу да бих изашла у сусрет онима који су изгубили наду да неко мисли и на њих.
Извор слике: http://www.pravoslavniroditelj.org/sveti-nikola-i-deda-mraz/
Живите дуго и напредујте!!!
Председница Хум.орг.Чаролија
Пепељуга21.века и Пријатељи
Светлана Урошевић
