Седео сам пре неки дан у једном кафићу и слушао разговор двојице наших политичара који су мало одмакли од локалног размишљања и локалне политике.
Интересантан разговор из кога сам закључио да све ово што се дешава у нашој општини није везано само за њу већ је то део веће стратегије са циљем да СНС полако и добровољно предаје власт у Београду. Ово што ми доживљавамо као „лоша власт“ у Гроцкој је само једна од „лоших власти“ у свим приградским општинама. Колико сам схватио СНС-у се спрема судбина Радикалне странке. Цепање а онда полако одумирање с тим што ће се та нова странка , односно покрет, пресвући и да ће јој се отворити могућности да прави коалиције и са садашњим странкама „демократске“ опозиције.
Размишљао сам о томе што сам чуо и схватио да има логике. Нису горе, у врху, ни луди ни глупи да не виде да је ово овде лоше. Не реагују, претпостављам, зато што им то одговара, а одговара им зато што је то део стратегије. Свести гласове у приградским општинама на пола од оног што смо имали на изборима и на тај начин смањити њихов удео у укупном броју гласова за град. Централне градске општине се сигурно губе. То је већ виђено.
Сви кадрови СНС у граду су из тих 4-5 општина а приградске нису добиле ништа. Нека мрвица је припала ту и тамо по некој али генерално веома мало и неважно. СНС тако отворено показује да диже руке од оних општина које су нам донеле гласове и са којима смо успели да исчупамо могућност да направимо власт. Размишљам па у прилог овој теорији и иду кадровска решења у општини после локалних избора а и одсуство кандидата на градској и републичкој листи. Заветници дадоше два посланика из Калуђерице јер остављен је слободан простор.
Размишљам, како то да смо хтели да победимо у утакмици а немамо и не дајемо играче. За дивно чудо, победисмо али после тога наставило се са срозавањем воље и морала чланова. На функције се бирају трећеразредни кадрови који , како смо до сада видели, само дају ауто голове и праве штету. Штету на коју нико из врха не реагује. Мењају се повереници, долазе координатори, заводи се диктатура.
Ови, трећеразредни , који су се докопали некаквих позиција а који већим делом нису ни били чланови наше странке до избора, ћуте и моле Бога да ово траје што дуже јер су свесни да им се ово више никада неће поновити. Они који су имали континуитет у функцији исто тако ћуте јер су свесни да су лако заменљиви јер на њихово место не морају доћи бољи, способнији или образованији већ може било ко, ко прихвати да ћути и да се намаже вазелином.
Све је то разумњиво али , баш ти „стари“ кадрови морају схватити да после следећих избора неће бити оволико места у општини. Како сам начуо из тог разговора да је СНС задовољан ако узме и пола од оног што је освојено на предходним, што значи 12-13 одборника. Шокиран сам да неко свесно ради овакве ствари и планира неуспех а кад се сетим шта се дешава у општини, ко су функционери, шта раде и какав им је рејтинг у грађанству, онда ми све има смисла. Све се своди на то да је у плану слабљење странке и прављење нових коалиција, али са ким?
Координатор нам , на састанку, рече да морамо обратити пажњу на Социјалисте и да морамо да их слабимо. Значи нису они примарни за коалицију али су , засигурно, обележени да ако им се укаже прилика да направе коалицију без нас, да ће је направити.
Ако слабимо нас, а желимо да ослабимо и њих, значи да је план да се прави нова коалиција, са новим партнерима. Чуо сам, из разговора те двојице наших политичара и ко је у игри али просто не могу да поверујем и, у ствари, не желим да верујем да је то опција.
Па против тог човека смо дизали највећу грају. За њега смо рекли да је највећи лопов. Кад боље размислим и могуће је. Сви његови кадрови су сада у СНС-у и сви су одлично позиционирани. Његови коалициони партнери сада воде јавна предузећа и координирају чак и нашом општином. Све је очигледно могуће.
Дакле, нови коалициони партнери са преполовљеном снагом СНС значи много мањи број места у општинској власт. Нећемо сви моћи да се угурамо. Многи од нас ће остати без ангажовања и без плате. Гледам данас моје колеге и мислим се, ко је следећи на испадању? Трале, Влада, Зоки, …? Ко и колико нас?
На последњем састанку координатор је издекламовао шта је имао, устао и отишао. Не занима га шта ми мислимо нити шта желимо. Очигледно баш полако прецртава. Потребно нас је држати у страху и под сталним и свежим слојем вазелина како би смо се изборили за опстанак али неће бити места за све. Ни за пола. Осећа се у ваздуху напетост. Прошетам по општини и видим раздор, завист, борбу, па чак и скривену мржњу. Као да су сви свесни будућности. Председник сваког доживљава као непријатеља. Не жели разговоре са онима за које мисли да су му могући конкуренти. Свима нама се некако обећава да ћемо опстати само ако дамо све од себе а неки очекују да буду и кандидати за председника на следећим изборим.
Причињава нам се да ће нови кандидат за председника бити из Винче. Неки из Лештана то активно подржавају. Они којима се много обећало отворено раде једни против других а све то слаби странку. Ето опет долазимо до тога да странку неко жели да ослаби.
Једна од информација која нам је сервирана је и та да ће првих 10 места на листи бити резервисано за угледне привреднике. Логично, они нису политички острашћени и немају напријатеља. Они ће лако да прихвате било коју коалицију јер их то и неинтересује. Активисти и борци из предходних битака и ратова ће се задовољити са 2-3 места у већу и понеком позицијом у општини. Још ако се буде ишло као покрет, под новим називом, онда ни супротна страна неће имати ништа против, јер то није „онај СНС“, ово је „нова“ странка, тј. покрет, „нови“ људи. Друга прича.
Размишљам. Размислите и ви. Да ли да се побунимо или да се мажемо вазелином и чекамо неизбежно.
Истакнути члан грочанског СНС-а (име познато редакцији)
