Прођоше и ти празници.
Хууууу!!!
Да одахнемо мало сви.
Јесте, још траје најдужи месец у години, али назире му се крај, а наши новчаници се радују, јер ће ваљда и нешто „канути“ ускоро у њих. Ваљда…
Уосталом, ишло се на славе и прославе, па сада таман да преживамо до сада унете калорије како би их сагорели до летњих месеци и онда били, како сада воле рећи „фит“.
Ето, како наши послодавци мисле на нас. Еееее, а ми дрвље и камење по њима осули. Никако да видимо како они уствари брину да се не бисмо прегојили, па нам мање плате дају. Забораве по коју уплату у социјално, јер знају да смо јак и јуначки народ и да се не дамо тако лако никаквој прехлади, а не дао Бог ни било чему тежем. Пензионо забораве често, али заузети су то људи, па рачунају да и није страшно, ионако смо младолики и врло лојални, јер не можемо нигде другде ни наћи посао, те ћемо радити док фирма „Топаловић“ не буде дошла по нас и зашто сада да они дреше кесу лепо
пребројаних новчића, који су се упутили право у неку од банака у пореском рају на чување, и да улудо уплаћују неку сићу на ону нашу пријављену цркавицу у тај ПИО фонд. Ма, дајте, битније ствари они имају на уму. Па, да. Како да избегну порез, например. Или рачун за струју. Или већ неко још плаћање, јер неће се вила „на пјену од мора“ направити сама, од силне жеље и добре воље. Нечија грбача већ мора изнети то камење до саме обале. Некада су то били робови, а сада је то демократска радна снага, ура!!!
Будимо ударници, као наши преци, и за комадиће неке лимене медаље удримо бригу на весеље и запнимо да кичма пуца.
Спомену ли то неко факултет?
Учини ми се.
Ааа, да, има и таквих. Е, кукала њима мајка. Могу лепо да ураме и окаче ту диплому и да је гледају, јер нико више не тражи онога ко мисли својом главом. Шта ћему такав? Па да размишља и да код „приватника“ ствара синдикате, је ли?! Буни људе против израбљивања, ха?! Неће то код наших „приватника“ проћи, аааа, не. То је за њих оставштина социјализма, а они су капиталисти директно са „Дивљег Запада“, који очигледно књигу нису узели у руке, па не знају да је управо са тог „Дивљег Запада“ и стигла идеја синдикалног удруживања и то баш због израбљивања.
Али шта ће нашем „приватнику“ књига? Ајте, немојмо бити смешни. Нема такав када да чита. Ту је бројање новчића, гланцање истих, покушавање уласка у прескупо плаћени џип без мердевина, јурење разних спонзоруша, јер ниси на нивоу, ако бар један примерак немаш на „спид-дајлу“. Обавезно и неки „кујовез“, односно ланац од бар три до пет килограма племенитог метала, а може и прстен-печатњак, али без породичног грба, јер га немају. Али без бриге. Направиће они већ неки, па још и тврдити да је из времена Дарија Другог или можда рата пред вратима Троје, када им претке натераше на бег међу зидине Агамнемон и Менелај.
Поред њих онај приватник, који већ генерацијама гради своје предузеће, најчешће занатску или неку сличну радњу, пожели да никада нико не сазна да је приватник, јер док су се њихови преци одрицали и сваку нову генерацију у породици уводили у посао и полако градили то што сада имају, раднике поштовали и измиривали све своје обавезе, и даље грцају и знају колико је тешко својим знојем и вредним радом стећи иметак куд и камо мањи него што имају ови „приватници“.
А тек обична раја?
Baja Patak Scrooge McDuck Karl Barks Carl Barks
Е, нама обичним је остало само да пристанемо на оно „хлеба и игара“ и срећи оних „приватника“ неће бити краја. Поједено од новембра до средине јануара да варимо и чекамо Осми март, бар ми женски свет, и тада можда добијемо неки каранфил, ако још има старе гарде, а иначе све до Првог маја на дијету. Тада ако буде било да се нешто стави на ражањ, иначе до тада да отплаћујемо рачун за струју, због свих оних украса што нам остадоше до кинеске Нове године, шљаштећи наоколо.
Па ако ништа, ето манекенско-анорексичне линије таман до одласка на море.
Ни један нутрициониста не може тако успешно да вам скине линију, као „српска постславска дијета празног буђелара“. Траје скоро пет месеци, али резултати никада нису изостали.
Ваш „експерт“ за правила Неда
