Као и већину грађана у Србији и мене је задесио вирус који хара. С обзиром да припадам пеензионерској генерацији, овога пута вирус ми је тотално сломио, због чега сам мора да потражим да лекари дођу до мене, односно такозвану кућну негу.
Обично када вас крене са једним малером, ту је и други и трећи и тако даље. Грип ме је ухватио у почетак снежних падавина и великог минуса. По први пут ове зиме.
Обратио сам се Дому здравља у Врчину за помоћ лекара и да ако могу дођу до моје породичне куће, с обзиром да ми је јако било лоше. И стварно, за сву похвалу, били су изузетно љубазни и коректни и рекли су да ће послати екипу.
Као што напоменух, снег је тај дан завејао целу Србију па и Врчин. Очекивао сам долазак медицинара код мене али сам се уједно и прибојавао да ли ће успети да кроз снежне неочишћење путеве уопште стигну.
После извесног времена , на крају моје улице угледах сцену због које добих утисак и уверење да смо начисто посрнули у оваквој политици вођења државе.
Наиме, две жене гурале су Југа старог неких тридесетак година кроз снег. Те две жене су заправо сестра и докторка из ДЗ Врчин које су долазиле до мене. Да не поверујете каквој сцени сам присуствовао.
Значи док се наши локални функционери разбацују и дају по неколико десетина хиљада евра за аутомобиле, док општина купује за своје службенике нова возила, један лекар и једна сестра се возе у распалом југу?
Па да ли је то могуће? Хоће ли ме неко убеђивати и даље да нам никада боље није било? Ја јесам пензинер, али не могу да схватим већину пензионера који јасно виде да пропадамо а трче да дају глас том пропадању. Поготово ми старији треба да пазимо на здравље, а како то да учинимо кад нам и ово мало лекара што је преостало возе распалог Југа, а функционери нове Шкоде?
Заиста би за крај похвали рад здравствених радника, који за малу плату уз распалог Југа свој посао обављају крајње професионално. А ви пензионери, изволите сада па у недељу гласајте за онога који вас је довео у овакво стање, ја сигурно нећу.
Милан Јовановић
