Субота 11.Новембар 2017. године, негде око 22 часа пролазим аутом улицама мог села Јаша Томић. На улици нисам видео ни једног ћовека.
Све је празно и пусто. Млади су се одселили а стари људи су у дубоком сну. А само пре 10 година у Јаши Томић улице су биле пуне младих људи, поготово викендом. Девојке и момци из Јаше Томића који су тада студирали у Новом Саду или Београду долазили су викендом у своје родно село да изађу са друштвом у кафић. Била су то лепа и добра прошла времена за којима је остао само „жал “ – ово су речи узорног пољопривредника, домаћина и правог борца за спас општине Сечањ, Вукашина Баћине.
Пре 10-так година такође могли смо видети игралишта која су била препуна деце. Њихов осмех и граја одјекивала је селима општине Сечањ, а сада је све то остало у прошлости. Деца су за својим рачунарима уместо да су на игралиштима. Питате се зашто је то тако?
Разлог томе је што властодршци општине Сечањ нису реализовали пројекте који се тичу наших најмлађих. Нису уложили у санацију постојећих игралишта и у изградњу нових. Уместо тога њихова главна брига је да из удобности својих фотеља смишљају где ће ићи на годишњи одмор и где ће потрошити паре грађана општине Сечањ.
Желимо да станемо томе на крај коначно. Наше жеље су скромне, наше жеље су реалне. Наше жеље су да се људи врате својим коренима, да дођу у своја села и оживе их, да се наша села не гасе већ да се опет у нашим селима венчава и рађа. Да опет у поподневним часовима чујемо радост и смех деце на новоизграђеним игралиштима. У свакој мањој општини наше прелепе Србије стање је исто. Људи су морали да напусте своја имања, неки чак и да их продају и да се преселе у веће градове у потрази за послом, да би могли да купе деци патике за школу, обезбеде храну и играчке, плате рачуне и рате кредита за станове.
Неки од тих људи се присећају са сетом у очима свог безбрижног детињства, трчања по пашњацима, играња са другарима по улици. Ти људи могу да се похвале да су имали иоле срећно детињство. Али шта ће њихова деца, каква је судбина њиховог детињства? Њихова деца не могу имати срећно, безбрижно и безбедно детињство…
Сваки човек је сам по себи сањар а наши снови нас воде кроз живот уколико их следимо и трудимо се да они постану јава. Наш сан је јак, стабилан и богат Сечањ и трудићемо се да наш сан постане јава, трудићемо се због боље будућности насе деце, јер сложићете се, деца су ипак наша будућност.
Вукашин Баћина и Владимир Еремић – за спас општине Сечањ
